Povodom previranja u Egiptu i drugim arapskim zemljama razgovarali smo sa Lorensom Korbom, visokim savetnikom u Centru za Američki progres, bliskom Demokratskoj stranci. U razgovoru, koji je vodila koleginica Jela de Frančeski, Korb je uporedio talas nemira na Bliskom istoku sa padom Berlinskog zida 1989.
„Bilo je neminovno da arapski svet zatraži ista prava i slobode kao ostali svet. Proteste su pokrenuli ljudi koji više ne vide nikakvu ekonomsku perspektivu. To su pretežno mlade osobe, ispod 35 godina starosti. Istina, pokretu su se pridružile i pojedine verske grupe koje smatraju da društvu nedostaje religija. Međutim, glavni motiv većine demonstranata je uverenje da pod sadašnjim režimima ne mogu da računaju na bolju budućnosti.“
Na pitanje da li odlazak Hosnija Mubaraka sa vlasti znači veliki gubitak za američke interese, naročito u pogledu održavanju arapsko-izraelskog mira, Korb kaže:
„Kratkoročno bi mogao da bude gubitak, ali dugoročno gledano mogao bi da bude veliki dobitak. Jer, podrška demokratskog Egipta miru sa Izraelom znači mnogo više od mira koji garantuje režim kao što je Mubarakov. Egipat će svakako prolaziti kroz razne teškoće dok bude ostvario pravu demokratiju, ali perspektiva je povoljna.“
Po Korbovom mišljenju, dobar uzor za Egipat je sekularna Turska koja ima jaku vojsku, ali ujedno vrši tranziciju ka liberalnoj demokratiji. On kaže da verske organizacije kao što je Muslimansko bratstvo ne mogu da budu isključene iz procesa demokratizacije u Egiptu, ali upozorava:
„Ali oni moraju da poštuju pravila. Drugim rečima mogu da se kandiduju na izborima kao svi ostali, ali moraju da poštuju odluku većine. Ljudi se brinu zbog primera Irana, gde je došlo do islamske revolucije. Ali, da podsetimo da su Iranci tokom 1950-ih imali demokratiju, koju je Zapad oborio da bi ustoličio prozapadnog Šaha Mohameda Rezu Pahlavija. Kada je šah zbačen 1979., Iranci su bili željni osvete Zapadu i Americi. Današnja situacija u Egiptu je drugačija. Protesti nisu u znaku antiamerikanizma, upereni su isključivo protiv Mubarakove vladavine.“
Međutim, nedostaje lider bunta u Egiptu, kaže Korb. On smatra da ni Mohamed ElBaradej, bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju nije pogodno rešenje, jer nema političkog iskustva, a i malo je poznat među Egipćanima. Upitan o stavu Izraela prema zbivanjima u Kairu i nedavnoj vesti da izraelski zvaničnici podržavaju potpredsednika Omara Sulejmana kao Mubarakovog naslednika, Korb kaže:
„Izrael je, međutim, demokratska zemlja i lično smatram da bi postojanje demokratskog Egipta na izraelskoj granici bilo pozitivno dugotrajno rešenje, kako za Izrael tako i za čitav Bliski Istok.“
Bitno je da se očuva mirovni sporazum između Egipta i Izraela, nastavlja Korb:
„Upotrebićemo naš uticaj da ubedimo Egipćane da je važno održati mir sa Izraelom, jer to pomaže miru na celom Bliskom Istoku. Međutim, ne verujem da to Vašington može da nameće silom. Čak mislim da bi veći javni pritisak bio dočekan otporom, što bi moglo da bude štetno po Izrael.“
Na kraju razgovora Korb ističe da je došao kraj autoritarnim režimima na Bliskom Istoku. Možda se ne zna koliko će tačno još da traju, kaže on, ali plima bunta u regionu je nezaustavljiva.
