Lekari iz Sjedinjenih Američkih država i njihove kolege sa Balkana pokrenuli su saradnju i preko Viber grupe razmenjuju iskustva, podržavaju jedni druge, uče jedni od drugih, a barijere koje su ranije postojale prema njihovim rečima pale su “kao ništa”.
“Ja sam ponosan kako su barijere pale između gradova, država, specijalnosti, kao odnešene. Toliko ima pozitivnih stvari da se nadam da će opstati i posle ovoga, da se nećemo više vratiti u svoja skladišta,” kaže Ognjen Gajić, anesteziolog sa klinike Mejo iz SAD.
On već godinama i inače sarađuje sa lekarima iz regiona, a u izjavi za Glas Amerike objašnjava kako to funkcioniše, kao i šta je lekarima u ovom trenutku najbitnije.
“Svi menjamo znanje praktično instantno preko Viber grupe, plus što se jednom sedmično sastajemo na sat vremena, eksperti iz SAD i kolege iz Srbije, Hrvatske i Bosne, tako da je velika mogućnost da podelimo znanje i trikove kako da učinimo ono što je najvažnije u ovom trenutku – sačuvati kvalitet života pacijenata kome možemo sačuvati kvalitet, sačuvati kvalitet smrti, da dostojanstveno umru oni koji umru i sačuvati odnose između lekara, sestara, familija i bezbednost osoblja da se ne zarazi,” kaže Gajić.
Što se tiče mera koje Srbija sada sprovodi, anestezilog objašnjava da on, baš kao i mi, mora da sluša njihove i naše epidemiologe, a u mere politike ne može da ulazi jer nije kompetentan.
“Što se tiče epidemioloških podataka u ovom trenutnku, već je svima postalo jasno, to fizičko distanciranje je esencijalno u gusto naseljenim mestima, jer ako do toga ne dođe, zdravstveni sistem može da kolabira. Kolege u Srbiji rade fantastičan posao u ovim teškim slučajevima. Najvažnije je da se uspori rast, jer to se ne može zaustaviti. Ne postoji nijedan sistem koji to može savladati u trenutku prevelike navale. Što možemo učiniti je da usporimo i da racionalno pristupimo da se na najbolji mogući način sačuvaju kapaciteti, i ljudski i tehnički. Nije samo tehnički, ne možete staviti jednog čoveka na respirator ili šest ljudi, a da nema osoblje koje to može da prati,” navodi Gajić.
Rad na vakcini
Prema njegovim rečima svi drugi lekovi protiv virusa u ovom trenutku nisu provereni, a istraživači ujedninjeni na svetskom nivou rade zajedno da bi došli do rešenja.
“U ovom trenutku ne postoji efikasno lečenje za korona virus, postoji istraživanje koje mi radimo, moj kolega radi studiju za plazmu od ovih koji su se oporavili, da se pokuša možda davati lekarima i sestrama, još ne znamo da li to može biti efikasno,” navodi Gajić.
On upozorava da su lekari su najranjiviji jer su na prvoj liniji fronta, a da svi drugi dobiju malu količinu virusa.
“U ovom trenutku vama dolaze pacijenti koji kašlju, kojima radite procedure, da ih stavljate i skidate sa respiratora. Te procedure su jako rizične i apsolutno je kritično da lekari prvo organizuju svoj rad, da razdvoje bitno od nebitnog, da se bude u blizini pacijenta samo onda kada se mora, smene da se organizuju, i u tom trenutku da imaju potpunu opremu. Ne samo da je važna oprema, takođe je važan trening kako staviti i skinuti tu opremu. Kod nas recimo, mi posmatramo, jedan lekar i sestre posmatraju druge dok se oblačimo i skidamo uvek, da ne bi nešto pogrešili,” objašnjava proceduru Gajić.
Kako izgleda rad u klinici u SAD i kako lekari mogu da se zaštite s obzirom da su najviše izložena grupa?
“Mi imamo ovde 40.000 osoblja Mejo klinike koji rade od kuće, osim kada su na dežurstvu u intezivnoj nezi i esencijanim službama. Ja držim mobilni telefon kod kuće, a ajped mi je u bolnici. Imam čitav dekontaminacijski plan kad dođem kući nakon smene. Go uđem u kuću i pravo u tuš sa sve otvorenim vratima,” kaže Gajić.
Farmakolog uz Beograda
Profesor kliničke farmakologije sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i konsultant u Kliničko bolničkom centru Bežanijska kosa Zoran Todorović kaže da je ovaj vid saradnje jedan direktan izvor najnovih informacija i pouzdanih podataka.
“Kolega je inače jako dobro organizovan, on zna šta od nas hoće. Na primer od mene je tražio neželjene efekte lekova i moguće interakcije, i od jedne moje koleginice iz Banja Luke, a mi smo postavili i na sajt te podatke. Tako da sve funkcioniše brzo, u realnom vremenu,” kaže Todorović za Glas Amerike.
I njegova iskustva što se tiče medicinskog osoblja u Srbiji su slična, te kaže da se procedure strogo poštuju, a da lekari ne iznose iz bolnica svoje mobilne telefone kada napuštaju radno mesto.
“Moja bolnica spada u non-Covid bolnice, to je mala bolnica, trenutno su druge ustanove osposobljene da primaju te pacijente, ali naravno da je to front. Hoću da kažem, kao što organizam nije zdrav zato što ga ne napada niko, nego zato što se uspešno brani od klica, tako isto i bolnice ovog tipa. Pojavljuju se slučajevi mogući, suspektni i mi ih dalje prosledimo. Planove smo imali i sprovodimo ih. Na svetu ne može niko da kaže da je 100 odsto uspešan. Poverenje je dobro, ali kontrola je još bolja. Mora kontrola stalno da se sprovodi i da opomenemo jedni druge ukoliko primetimo neki propust i to i radimo."
On objašnjava i da nikada ne možete znati da li pacijenti koji dolaze u bolnicu prenosi zarazu ili ne.
“U jednoj situaciji gde je često nepoznanica da pacijent koji dolazi ne mora imati epidemiološke uopšte podatke da ima Covid, a može da se pokaže da ima, moramo biti dvostruko oprezni. Razumljivo je i da smene lekara koji rade sa Covidom traju po nekoliko sati, da ne budu izloženi previše i da ne popusti koncetracija,” kaže na kraju Todorović.
