Stanje ljudskih prava u Srbiji se iz godine u godinu pogoršava, pre svega zbog nedostatka dijaloga u društvu i gubitaka poverenja građana u državne institucije, ocenila je danas profesorka Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Predstavljajući godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2019. godini, Petrović je rekla da se u samom parlamentu koristi opasan rečnik kada poslanici govore o novinarima, sudijama, glumcima i drugim neistomišljenicima, dok se, sa druge strane, zakoni usvajaju bez javne rasprave:
"Ranije su tabloidi vodili glavnu reč kada je reč o uvredama onih koji drugačije misle, sada se to prenelo na predstavnike vlasti. Počev o predsednika države, pa dalje kroz parlament i predstavnike građana, koji su u stvari izabrani da bi štitili ta ista prava građana. Time se uništavaju sve moguće institucije, i to je jedan opšti utisak - sva istraživanja to pokazuju", istakla je Petrović.
Jedan od autora izveštaja, novinar Ivan Protić je ocenio da se teško stanje u medijima dodatno pogoršalo prošle godine - u 2019. je zabeleženo 110 incidenata sa novinarima, a samo za pola godine je evidentirano 5.057 prekršaja profesionalnog kodeksa.
Po oceni Protića država pokušava da kontroliše sve kanale komunikacije i sada je pod njenom kontrolom svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, kao i 50 do 60 odsto tržišta interneta:
"Pokušaj jačanja te kontrole je i ceo ovaj skandal koji je bio sa medijskom strategijom, koju je Vlada Ane Brnabić na brzinu poslala pred izveštaj Evropske komisije u Brisel u maju, bez ijedne usvojene primedbe i zahtva medijskih udruženja. Da bi se posle pravdala da je to greška nekog činovnika iz njenog kabineta", objasnio je Protić.
Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava, je, govoreći o kršenju prava na privatnost, kao primer izneo nedavnu aferu "Nedeljnik" - rekavši da je ministar odbrane Aleksandar Vulin presreo privatnu prepisku urednika tog lista i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i javno je komentarisao neobjavljen tekst:
"Ukoiko se dolazi u posed ovakvih podataka, pitanje je ko su ti državni organi koji mogu da došu u posed ovakvih podataka. Jednostavni, pričamo o policiji i bezbednosnim službama, i ako već imamo ovakve indicije da neko prikupljao podatke o ostavrenoj komunikaciji drugih ljudi - da li postoji adekvatna kontrola ovih službi bezbednosti i policije", naglasio je.
Po rečima Pokuševskog, parlamentarni Odbor za kontrolu službi bezbednosti se prošle godine sastao šest puta, a "u izveštajima nema ni jednu zamerku na rad službi bezbednosti". Odbor se, kako se vidi u izveštajima, nije mnogo ni bavio onim što mu je u mandatu, "već su hvalili su rad predsednika Srbije na očuvanju teritorijanog integriteta zemlje i uručivali ordenje", rekao Pokuševski.