Birači u Srbiji, u 67 gradova i opština i 23 gradske opštine, imaće priliku da glasaju na redovnim lokalnim izborima, a analitičari sa kojima je razgovarao Glas Amerike ocenjuju da je u ovom trenutku nemoguće prognozirati u kojoj meri Srpska napredna stranka (SNS) može da učvrsti vlast i da li opozicija može negde da je ugrozi.
Jedino u Beogradu se održavaju vanredni izbori za skupštinu grada, jer nije formirana većina posle glasanja održanog u decembru prošle godine, na kojem su domaće i međunarodne posmatračke organizacije uočile brojne nepravilnosti. Vlast je tvrdila da nije bilo ozbiljnih kršenja pravila.
Da bi se svi izbori održali istog dana, u Narodnoj skupštini, u kojoj većinu ima SNS, izmenjen je Zakon o lokalnim izborima. Odluka o spajanju izbora dovela je do "cepanja" najveće opozicione koalacije „Srbija protiv nasilja“. Deo je odlučio da izađe na izbore u okviru koalicije "Biramo borbu", dok Stranka slobode i pravde, Srbija centar i koalicija NADA bojkotuju u određenim opštinama.
Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDRRI) ocenjuje za Glas Amerike da u SNS "postoji pritisak da se ostane na vlasti".
„Naprednjacima je generalno veliki problem što ne razumeju da je čak i za njih dobro da ne budu na vlasti svuda. Oni imaju taj problem i mislim da je to njihov interni problem. Ja zaista ne mislim da je to problem koji dolazi sa vrha stranke", ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDRRI).
Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da je na samo par dana pred održavanje lokalnih izbora gotovo nemoguće predvideti hoće li opozicija uspeti da osvoji vlast u nekoj opštini ili gradu.
Ali, Popović tvrdi da bi, čak i da ne pobedi na izborima, opozicija mogla da bude snažna protivteža u budućim organima vlasti širom Srbije.
„Ono što svakako očekujem je da u praktično svim većim gradovima posle izbora imamo ozbiljne opozicione grupacije u institucijama, što do sada nije bio slučaj gotovo nigde. Sada već vidimo na primerima recimo Kragujevca i Kraljeva i u drugim mestima gde su u decembru ostvareni dobri rezultati - da to ima efekta - politički život se obnovio, ljudi vide da se opozicija bori institucionalno, daje predloge... To je jako važno i ja očekujem da nakon ovih izbora u osamdesetak lokalnih samouprava imamo prisustvo opozicije, odnosno onaj bazični preduslov za demokratiju“, kaže Popović.
Poslednjih 12 godina srpsko društvo nema iskustvo smenjivanja stranaka na vlasti, podseća Milenković.
Ono što građani imaju priliku da vide je gotovo apsolutna vlast jedne partije i jednog čoveka i jedina situacija u kojoj je na srpskoj političkoj sceni bilo partijskog komešanja i sklapanja raznih političkih saveza bio je period od 2000. do 2012. godine.
Zbog toga je, po istom principu po kome je za SNS dobro da malo ode u opoziciju i stekne i tu vrstu iskustva, dobro i za opoziciju da ponegde osvoji većinu i shvati i nauči kako funkcioniše vlast, tvrdi analitičar iz CDDRI.
„Česta smena vlasti daje mnogo više institucionalnog znanja. Kada vi ne dozvoljavate ni jednom političkom akteru da vrši vlast bilo gde - smanjujete njegovo institucionalno znanje. I to je jedan začarani krug koji odvodi u veoma negativnom pravcu celu državu. Ali bez obzira na to, to nije naučna fantastika. Uz pomoć stručnjaka bi oni mogli da uspešno prebrode te neke korake i veoma brzo, ja bih im dao možda godinu-godinu i po dana i tada bih očekivao neke prve rezultate“, smatra Dušan Milenković.
On tvrdi da je ulazak opozicije u neke strukture sistema prvi korak u ponovnom uspostavljanju demokratije u Srbiji, u kojoj apsolutnu vlast ima SNS.
Dragan Popović ističe da se nada da će predstojeći izbori „prizvati svesti“ i stranku na vlasti - makar u pojedinim mestima u Srbiji i barem na nekom nivou.
Po njegovim rečima, dobri rezultati opozicije u nekoliko gradova na izborima 17. decembra već su doneli promene.
„Mislim da je to jako važno, jer su građani u ovoj zemlji već zaboravili da opozicija uopšte treba da postoji, čemu ona služi i šta je demokratija. I to je nešto što sada moramo da učimo iz početka. Ja sam apsolutno siguran da je bez opozicije u institucijama nemoguće uspostaviti demokratiju i nemoguće je izboriti se sa ovakvim režimom. Ja se trudim da budem realističan. Polazna tačka jeste jako niska. Opozicija se bori protiv režima u kojem ona nema vlast ni u jednoj mesnoj zajednici, a kamoli opštini u zemlji“, naglašava Popović.
