Iako se očekuje da otvorenost organa vlasti raste kako se ide ka nižim organizacionim nivoima, jer su oni u direktnom kontaktu sa građanima, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) saopštio je danas da rezultati njegove analize pokazuju suprotno, navodi se u saopštenju te organizacije. Lokalne vlasti bi trebalo da ulože mnogo više napora kako bi uključili građane u donošenje odluka koje se direktno odražavaju na kvalitet njihovog života, rečeno je iz CRTE.
Ukupan indeks otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji je na veoma niskom nivou jer lokalne samouprave ispunjavaju ukupno 39 procenata postavljenih indikatora, zaključak je analize "Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu".
Analiza otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji obuhvatila je ocenu stanja u četiri oblasti: transparentnosti, pristupačnosti, integritetu i učinkovitosti, na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 42 lokalne samouprave. Istraživanje je sprovela CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“, u u periodu od oktobra do kraja decembra 2016. godine
Kada je reč o transparentnosti, lokalne samouprave ispunjavaju 44 odsto indikatora.
Dok je transparentnost nešto veća po pitanju dostupnosti organizacionih informacija i javnih nabavki, najslabiji rezultat jedinice lokalne samouprave imaju u oblasti budžetske transparentnosti.
Najveći problem lokalnih vlasti u oblasti transparentnosti budžeta predstavljaju konsultacije sa građanima.
Samo dve od ukupnog broja posmatranih lokalnih samouprava održavaju konsultacije s građanima o nacrtu budžeta i poziv na konsultacije objavljuju na veb sajtu, dok 93 odsto njih ne objavljuje građanski budžet.
U pogledu pristupačnosti, lokalne samouprave ispunjavaju trećinu indikatora.
Info centar koji bi trebalo da olakša komunikaciju građana sa lokalnim vlastima i skrati vreme rešavanja prijavljenih problema uspostavljen je u veoma malom broju lokalnih samouprava.
Više od polovine posmatranih gradova i opština nema stalni termin za konsultacije (otvorena vrata) sa predsednikom opštine. Velika većina lokalnih samouprava nema mesečni bilten putem kojeg bi se građani informisali o njihovom radu, ali su društvene mreže prepoznate kao mogućnost za jačanje interakcije sa građanima i većina gradova i opština je otvorila profile na Fejsbuku i Tviteru, navodi se u analizi.
Integritet jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, meren postojanjem i stepenom funkcionisanja mehanizama za sprečavanje sukoba interesa, takođe je na veoma niskom nivou.
Lokalne samouprave ispunjavaju svega 24 odsto postavljenih indikatora koji se odnose na: objavljivanje informacija o imovini i prihodima lokalnih funkcionera, postojanje i dostupnost lokalnih strategija za borbu protiv korupcije i instrumenata za njihovu implementaciju i nadzor nadležnih organa, kao i omogućavanje građanima da prijavljuju korupciju i zloupotrebu službenog položaja.
Najveći skor je ostvaren u pogledu ispunjanjavanja indikatora koji se odnosi na dostupnost informacija o imovini i prihodima funkcionera, što je omogućeno njihovim objavljivanjem na internet portalu republičke Agencije za borbu protiv korupcije.
U pogledu učinkovitosti rada, ispunjenost indikatora značajno varira u odnosu na posmatranu podoblast. U pogledu strateškog planiranja više od polovine lokalnih samouprava iz uzorka je razvilo i usvojilo strateški plan u kom su postavljeni ciljevi razvoja, a koji je odobren od strane gradonačelnika ili predsednika opštine i vladajuće većine.
Što se tiče procedure izveštavanja, indikatori su u potpunosti ispunjeni, s obzirom na to da su vezani za postojeći pravni okvir. Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje predsednika opštine da redovno izveštava skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.