Pod sloganom "Učinimo Evropu ponovo velikom", Mađarska je u ponedeljak započela šestomesečno predsedavanje Većem Evropske unije, a među pitanjima kojima je ta zemlja dala prioritet u svom programu od sedam tačaka, između ostalog, nalazi se i proširenje EU na Zapadni Balkan kroz, kako je navedeno - proceduru "zasnovanu na zaslugama".
"EU je dugo bila angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, jer zajednica ne može biti potpuna bez pristupanja ovog regiona. Integracija regiona donosi korist Evropskoj uniji u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu", navodi se u programu i dodaje se da je u "osnovnim interesu EU da se region Zapadnog Balkana pridruži EU u doglednoj budućnosti".
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto najavio je da će tokom njihovog predsedavanja biti otvorena nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom i održani međuvladini pregovori sa pet kandidata sa Zapadnog Balkana.
Sijarto je ranije na konferenciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj rekao kako Mađarska, da bi ubrzala širenje EU na Zapadni Balkan, planira da zatvori bar sedam poglavlja u pregovorima s Crnom Gorom, te da otvori prva poglavlja s Albanijom i usvoji pregovarački okvir sa Bosnom i Hercegovinom, što je prvi korak prema otvaranju pregovora.
"Integracija tih zemalja u EU je privredni kao i politički i bezbednosni interes Mađarske", rekao je Sijarto.
Kao prioriteti mađarskog predsedavanja istaknuti su i konkurentnost, odbrana, ilegalne migracije, regionalni razvoj, poljoprivredna politika i demografija Evropske unije.
Ipak, mađarsko predsedavanje EU nailazi na brojne kritike zbog politike koju je Budimpešta promovisala u prethodnom periodu, naročito u vezi sa pitanjem rata u Ukrajini, odnosa sa Rusijom i Kinom i napora da se odbrani demokratija i vladavina prava, piše Asošijeted pres.
Čini se da Orban poslednjih godina uživa u mogućnostima da blokira, razvodni ili odloži ključne odluke EU, rutinski se protiveći principu većine drugih lidera u vezi sa tim ključnim pitanjima, što ga je gurnulo na marginu glavnog toka kontinenta.
Mađarske diplomate kažu da će ta zemlja biti "pošten posrednik", dok analitičari kažu da će akcije Budimpešte na čelu kreiranja politike EU verovatno biti ograničene s obzirom na to da je Brisel u tranzicionoj fazi posle izbora u junu.
Naučna saradnica Centra za evroatlantske integracije i demokratiju Dora Takači rekla je za da očekuje da će Mađarska tokom svoog predsedavanja nastaviti "anti-EU" retoriku.
"Ali ovih šest meseci uopšte nije toliko dugo, što znači da Mađarska ne može da napravi mnogo štete, čak ni prema kritičarima", rekla je Takači za AP.
Kako se mađarsko preuzimanje približavalo, lideri u Briselu su požurili da "proguraju" važne političke odluke dok je Belgija još bila na čelu bloka, pa je tako, u utorak EU pokrenula pregovore o članstvu sa zemljama kandidatima Ukrajinom i Moldavijom.
Orban se glasno protivio i zapretio da će blokirati ukrajinsku kandidaturu, a njegova vlada je takođe obustavila napore EU da Ukrajini obezbedi preko potrebna sredstva.
"Ipak, s obzirom da je proces pridruživanja Ukrajine već pokrenut, najviše što Mađarska može da uradi je da odloži dalje korake ka članstvu u EU, što je proces koji će u svakom scenariju verovatno trajati mnogo godina", objašnjava Takači.
Orban je dugo bio optuživan za rušenje demokratskih institucija i kršenje standarda EU o vladavini prava, što je navelo zakonodavno telo bloka da u maju pozove da se Mađarskoj oduzme presedavanje.
U rezoluciji, Evropski parlament je tvrdio da demokratski nedostaci postavljaju pitanje "kako će Mađarska moći da kredibilno ispuni ovaj zadatak 2024. godine". Pre dve godine, Evropska komisija zamrznula je milijarde evra Budimpešti usled zabrinutosti zbog demokratskog nazadovanja vlade.
Međutim, neki mađarski zvaničnici su naglasili da planiraju da deluju konstruktivno tokom svog predsedavanja. Prošle nedelje, mađarski ministar za EU poslove Janoš Boka rekao je novinarima da će "biti pošteni posrednici, koji će lojalno raditi sa svim državama članicama i institucijama".
"Obavljanje funkcije predsedavanja je naša obaveza, ali mi to prvenstveno vidimo kao priliku da na početku novog institucionalnog ciklusa pokrenemo debatu i postavimo dnevni red o pitanjima koja su nam važna", kazao je Boka.
Predsedavanje EU se rotira na svakih šest meseci među zemljama članicama, i iako ta funkcija ima malo stvarne moći, ona omogućava zemljama da svoje prioritete stave visoko na dnevni red Evrope.
