Uprkos tome što su 46 dana zaredom temperature bile ekstremno visoke, brutalno leto u Majamiju prošle godine nije bilo toliko smrtonosno - u odnosu na ostatak SAD gde je broj žrtava vrelog talasa dostigao rekord.
Jedan od razloga za to je što Majami vrelinu shvata ozbiljno i tom problemu pristupa sistematski uz planiranje unapred, a ne tek kada temperatura skoči. Na vreme se informišu ranjive kategorije stanovništva, instaliraju se klima uređaji i pravi se strategija šta da se radi kada temperature stvarno postanu ekstremne - i to se vežba. Lokalne vlasti okruga Majami-Dejd i Nacionalna meteorološka služba sarađuju u borbi protiv vrućina.
Kada je Džejn Gilbert pre tri godine preuzela funkciju okružne službenice za borbu protiv vrućina, bila je jedna od prvih na toj dužnosti, a gradonačelnica Majamija joj je rekla da "želi da pripremi ljude za vrućine na istom nivou kao što ih priprema za uragane".
Majami u proseku svakih šest godina pretrpi udar uragana, tako da su pripreme za sezonu oluja prilično velike i iziskuju saradnju vlasti sa medijima i drugim akterima.
Kada je reč o vrućini, lokalne vlasti prvo utvrđuju ko su ranjive kategorije i gde se nalaze, kaže Gilbert.
"Gledali smo po poštanskim brojevima gde ima najviše hitnih intervencija i hospitalizacija, i utvrdili da je u nekim kvartovima ta stopa četiri ili pet puta viša nego u drugim", kaže ona.
Zbog efekata toplotnih ostrva, siromaštva, količine asfalta i zelenila, temperatura na nekim mestima može da bude i za nekoliko stepeni veća. Gilbert ističe da u takvim kvartovima živi više porodica sa decom, nego na drugim mestima.
Majami, u proseku, ima više klima uređaja u domovima nego drugi gradovi, ali je i skup i mnogi ne mogu da priušte klimu ili je ne koriste često. Pre vrelog talasa prošle godine, lokalne vlasti instalirale su 1.700 klima uređaja kako bi "svi u okrugu imali pristup rashlađivanju", ističe službenica za borbu protiv vrućina.
Kao početak ekstremnih vrućina određen je 31. maj i lokalne vlasti se u periodu od maja do oktobra spremaju za tri prirodne katastrofe: vrućinu, uragane i poplave.
"Zovemo ih treninzima za trostruki efekat", kaže Gilbert. Podrazumevaju odlazak volontera u šatorska naselja sa beskućnicima, letnje kampove, klinike i kvartove u kojima stanuje ranjiva populacija, i razgovore sa stanovnicima, organizatorima i lekarima šta treba raditi kada nastupi vrelina, i koje opasnosti nosi sa sobom. Ove godine Majami je organizovao 14 različitih treninga na engleskom, španskom i kreolskom jeziku.
Okružne vlasti beskućnicima daju rashladne prostirke, dostavljaju im vodu i mape - da vide gde se nalaze rashladne prostorije dostupne svima, a nekad im organizuju i prevoz do tamo.
Takođe, okrug je u saradnji sa lokalnom meteorološkom službom promenio prag za upozorenja na ekstremnu vrućinu, kaže Semi Hadi iz Nacionalne meteorološke službe.
Ranije je toplotni indeks, koji kombinuje temperaturu i procenat vlage, trebalo da dostigne 45 stepeni da bi se upalila upozorenja i krenulo u akciju. Prošle godine je taj prag spušten 43 stepena. Alarmi upozorenja na manje ekstremne vrućine se sada pale na 40 umesto na 42 stepena - i Majami je prošle godine imao rekordnih 38 dana tokom kojih su na snazi bila ta upozorenja.
U kvartovima gde živi ranjiva populacija, gradske vlasti su na benzinskim pumpama, samoposlugama, autobuskim stanicama i bilbordima postavile obaveštenja šta se radi u situacijama kada se oglase alarmi za vrućinu.
"Samo obaveštavanje ljudi je pola posla", kaže Hadi.
I deluje da radi uspešno.
U okrugu Marikopa u Arizoni je prošle godine od vrućine umrlo najmanje 645 osoba, u Teksasu 450, a Nevadi 226. U Majamiju je smrtnost bila manja od 10. Gilbert ipak kaže da nije fer porediti smrtnost u Arizoni i južnoj Floridi, jer je Arizona postavila prioritet da se svaka smrt od vrućine tako i zavede, dok Florida nije - pa je moguće da je broj žrtava i veći. Takođe, ona napominje da u Finiksu ima više beskućnika nego u Majamiju, i da se manje ljudi sklanja u zatvorene, rashlađene prostorije.
"Vrućine su bez presedana, kao da je nastupio totalno drugačiji klimatski režim. Broj probijenih rekorda je nezamisliv, od sredine juna do sredine oktobra toplotni indeks je premašen u 40 odsto dana u tom periodu", kaže ekspert za tropsku klimu Brajan Meknoldi sa Univerziteta Majamija.
Ekstremne vrućine postale su i političko pitanje.
Guverner Floride Ron Desantis u aprilu je potpisao zakon koji zabranjuje okružnim i gradskim vlastima da od poslodavaca traže da uvedu obavezne pauze za radnike na otvorenom. To je bio direktan odgovor na pokušaje okružnih vlasti u Majami-Dejdu da uvedu obavezu da se radnicima na građevini, farmerima i drugima koji rade napolju, obezbede hladovina i voda.
Mnogi stručnjaci za javno zdravlje, lekari i meteorolozi, ipak kažu da su Majami, Finiks i Hjuston primeri kako se izboriti sa sve gorim vrelim talasima i sve većom stopom smrtnosti i ističu Majami kao najbolji primer jer na prvom mestu - ima gradsku službenicu zaduženu za vrućine.
