Radnici fabrike mineralnog djubriva HIP "Azotara", državne fabrike u kojoj je početkom meseca najavljen stečaj, sastali su se ove nedelje sa predstavnicima menadžmenta fabrike i Dušanom Bajatovićem, diektorom Javnog preduzeća Srbijagas, kojem Azotara duguje 90 odsto svog ukupnog duga. Oko 500 radnika od ponedeljka ujutro je u štrajku, a Bajatović za njih nije imao ohrabrujuće vesti - potvrdio je da će stečaj biti uveden. Ekonomisti smatraju da će biti teško naći strateškog partnera za prezaduženu fabriku.
"50 godina sa poljoprivredom Srbije" stoji na naslovnoj strani sajta nekadašnje Hemijske industrije Pančevo, danas Azotare, koja, po svoj prilici, neće poživeti do nekog narednog velikog jubileja.
Azotara je gomilala dugove iz godine u godinu, da bi oni prešli 200 miliona evra, što je duplo više od procenjene vrednosti celokupne imovine fabrike.
"Trenutno koristimo situaciju pošto ste u procesu privatizacije, da u narednih mesec dana sprovedemo socijalni program", rekao je Bajatović okupljenim zabrinutom radnicima i predložio im da prihvate socijalni program koji će im biti ponuđen, uz "pomoć Srbijagasa".
On je rekao da je za poslednjih 10 godina, Azotara potrošila 450 miliona evra "sa računa Srbijagasa". "Ne možemo da razgovaramo sa strateškim partnerima, zbog dugovanja", rekao je on.
Nastavio je da Vlada, "pod pritiscima MMF-a", neće da dozvoli da dugove plaća država. Stečajni postupak, precizirao je, započeće oko 15. avgusta.
Bajatović je rekao da će biti ostavljeno dovoljno sredstava da bi se fabrika konzervirala. Kasnije, ukoliko prodaja uspe i ukoliko ponovo počne sa radom, ipak neće biti vraćeni svi radnici koji danas rade u njoj.
"Prethodnih devet godina, Srbijagas je bio uz vas. Ja bih uzeo socijalni program! Ako dođe do dogovora sa strateškom partnerom, pomoći će Srbijagas", kaže Bajatović.
Radnici: Samo ne stečaj
Predsednik sindikata Gradiša Živanović rekao je da radnici, njih oko 900, žele da rade, iako im je ponuđen socijalni program po tri modela, pa mogu da biraju da li će uzeti 200 evra po godini staža, trećinu zarade zaposlenog za godinu staža, dok je zaposlenima koji imaju preko 15 godina staža ponuđena otpremnina u visini je šest prosečnih plata u Srbiji.
Otpremnina po prvom i drugom modelu ne sme da predje 8.000 evra, a Ministarstvo privrede je, kako je medijima rekao Živanović, dozvolilo i dodatni iznos od po 100 evra po godini staža, pod uslovom da ukupna suma ne predje 12.000 evra.
Radnici su se obratili i vrhu države, premijerki Ani Brnabić, predsedniku Aleksandru Vučiću i pokrajinskoj vladi, zahtevajući da Azotara nastavi sa poslovanjem i da se izbegne stečaj. Smatraju da Vlada može da otpiše deo dugovanja, a deo da otplati.
U izjavama za novinare, radnici podsetili da je Azotara jedini proizvođač amonijaka u inače "poljoprivrednoj zemlji" Srbiji, da je fabrika i od vojnog značaja jer može da pravi i neke vrste eksploziva, te da je "sramota da se ona zatvori".
"Nemaju budućnost"
"Potrebna je - ali ne ako posluje sa gubitkom", rekao je, govoreći o Azotari, ekonomski novinar Mijat Lakićević iz Novog magazina.
Da li će Azotara uspeti da pronađe kupca zavisi od politike, kao i od toga šta će biti ishod stečaja, čija je uloga da omogući zdravim delovima fabrike da eventualno prežive, a da se poverioci makar delimično namire.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za Glas Amerike da Azotara godinama beleži gubitak i da je zbog toga predviđena za gašenje. "Očigledno je da nemaju budućnost", rekao je on.
Veliki problem Azotare su energenti koje koristi, a ti energenti su poskupeli u poslednjih godinu-dve, kaže Nikolić. "Tržište je takvo kakvo je i onda naravno sa tim obavezama i dugovima teško je da se nastavi nekakvo racionalno realno poslovanje".
On smatra da je takvu fabriku teško prodati, odnosno privatizovati. "Država je pokušavala da to proda, ali ne postoji ozbiljan kupac ili neki strateški investitor koji bi to preuzeo", zaključuje pesimistički Nikolić.