Centristički orijentisan demokratski senator iz Zapadne Virdžinije Džo Menčin odlučno se usprotivio velikoj nacionalizaciji izbornih zakona, za koju se zalažu predsednik Džo Bajden i druge demokrate.
Menčin, koji je možda najkonzervativniji demokrata u Senatu, najavio je u autorskom članku za dnevnik Čarlston Gazet-Mejl u njegovoj rodnoj državi, kao i za program "Foks Njuz Sandej" da će nastaviti da se protivi reformama jer smatra da su suviše stranačke prirode i nisu dobile podršku nijednog republikanca u Kongresu.
U televizijskom intervjuu, Mančin je meru opisao kao "pogrešan zakonski predlog" koji će nastaviti da "razdvaja Amerikance".
Nacionalnim zakonom o glasačkim pravima poništile bi se restrikcije koje su usvojene u najmanje 14 država u kojima republikanci imaju većinu u državnim skupštinama. Time su ukinute neke nove mogućnosti, uvedene za vreme predsedničkih izbora 2020, kao što je bilo produženo vreme za glasanje, mogućnost glasanja iz automobila i raspostranjena mogućnost glasanja poštom.
U svom autorskom eseju, Menčin je ocenio da "kongresna akcija o federalnom zakonu o glasačkim pravima mora da bude rezultat zajedničkog rada i demokrata i republikanaca, koji se udružuju da pronađu put napred, ili rizikujemo da dalje podelimo i uništimo republiku koju smo se zakleli da ćemo braniti kao izabrani zvaničnici."
Predstavnički dom koji kontrolišu demokrate već je usvojio zakonski predlog koji je dobio podršku kongresnih demokrata, dok mu se svi republikanci protive.
Demokrate kažu da je federalni zakon nephodan, posebno da bi se zaštitila glasačka prava manjina, dok optužuju republikance da pokušavaju da ograniče takva glasačka prava jer crnci pretežno glasaju za demokrate. Republikanci odgovaraju da su novi zakoni potrebni da se zaštiti bezbednost izbora, iako nema dokaza o bilo kakvim većim neregularnostima za vreme izbora u novembru 2020.
Menčinovo protivljenje ugrožava usvajanje zakona u politički podeljenom Senatu. Demokrate, ako ih glasa svih 50, uspevale su da "proguraju" određene zakone sa 51 prema 50 republikaanskih glasova, gde je potpredsednica Kamala Haris, u ulozi predsedavajuće Senata, imala odlučujući glas.
Lider demokratske većine u Senatu, Čak Šumer, obećao je da će u roku od dve nedelje izneti na razmatranje zakon o glasačkim pravima, ali će republikanci verovatno primeniti proceduru filibaster, zahtevajući supervećinu od 60 glasova za usvajanje zakona. To bi zahtevalo da demokrate pridobiju najmanje 11 republikanaca da podrže zakon ako Menčin nastavi da se protivi.
Neke liberalne demokrate pozivaju na ukidanje filibastera u Senatu da bi se olakšalo usvajanje zakona prostom većinom glasova ali se Menčin i neke druge demokrate protiv tome, navodeći da im je ta parlamentarna taktika pomagala kada su republikanci kontrolisali Senat.
Države su počele da usvajaju izborne restrikcije posle novembarskih izbora, na kojima su neki republikanci iz državnih skupština podržali neosnovane tvrdnje bivšeg predsednika Donalda Trampa da su izbori namešteni i da je prevarom sprečen da dobije novi četvorogodišnji mandat u Beloj kući.
Federalnim zakonom kome se Menčin protivi postavili bi se minimalni standardi za rano glasanje pre zvaničnog izbornog dana 3. novembra, kao i glasanje poštom, čime bi se poništili neki od republikanskih zakona o izborima.
Menčin je podržao te predloge ali nije pojasnio kakav mu je stav o drugim odredbama, kao što je zahtev da mape kongresnih distrikta na svakih 10 godina izrađuju nestranačke komisije, kao i uspostavljanje javnog finansiranja kampanja za Kongres.
Menčin je rekao da se zalaže za ograničenu reformu glasačkih prava, kojim bi se od federalne vlade tražilo da se izjasni o promenama izbornih zakona na nivou država, ali je taj predlog do sada dobio podršku samo jedne republikanke, senatorke Lise Murkovski sa Aljaske.
