Umetnici u Srbiji, kao uostalom i građani ove zemlje, prinuđeni su da mnogo govore i razmišljaju o politici, jer im direktno utiče na rad i život. Marčelo je umetnik mlađe generacije, ali uveliko osvešćen u vezi ove sfere života i u intervjuu za Glas Amerike objašnjava kako politika utiče direktno na njegov život i rad. Tako i počinje razgovor – „manuli bi se teme politike da možemo“.
„Da, niko ti nije pretio fizički. Ali da li mi pričamo o ugrožavanju ako ti neko brani da radiš? A brani ti da radiš. Dakle radi ti o glavi. Ja sam nešto čuo, otprilike da ako ljudi ne jedu onda umru od gladi. Ne znam da li je tačno,“ objašnjava Marčelo.
U priči o pritiscima koje je on iskusio, a u čemu nije usamljen kada je rad umetnika u Srbiji u pitanju, kaže da ne zna nikoga, da ne postoji jedna osoba u javnosti koja nije iskusila pritisak. Objašnjava da se suočio više puta sa cenzurom, kao i da su otezali njegovo javno čitanje romana maksimalno iz čiste osvete, ali i da su nastupi jasno ograničeni gde se može, a gde ne.
„Kažeš nešto, sutra ti Dragan J. Vučićević odgovori u Informeru. Pa kad nema šta da ti kaže pošto nikada nisi bio na funkciji, nisi bio na položaju, član stranke, nisi ništa proneverio onda ti Vučićević kaže da si pacov, to na primer kaže meni. Možda je i miš bio. Bilo je- miš pljuje predsednika. Na stranu to, pretnje koje nisu fizičke, jer je prošlo to doba, u velikoj meri, mada čujemo za incidente, to se drži na nivou incidenta. Ali ovo o čemu ja govorim, ova perfidnija varijanta je svakodnevna, zakulisna. Prosto, isključiće te iz programa nekog festivala ili neće ni smeti da te pozovu. Dobićeš blaćenje u tabloidima ako nešto kažeš. Meni, recimo nisu davali dozvolu za javno čitanje romana, otezali su maksimalno, čisto eto, da se osvete."
Život umetnika u Srbiji
Kako onda umetnici u takvoj atmosferi i uslovima zarađuju i gde nalaze izvore prihoda za život? Marčelo objašnjava da je njegova sreća što ono što radi čini kroz nekoliko različitih formi, književne večeri, koncerte toliko koliko imate, „mnogo više van granica ove zemlje, jer to valjda tako treba da bude“. Procenat od prodaje knjiga, ponešto od autorskih prava, emisija Perspektiva koju radi već pet godina sa kolegama iz ex Yu koja se bavi mladima, takođe edicija Veseli četvrtak gde uređuje već 11 godina edicije junaka Dilana Doga ...
„Suština je, ako si radoholičar, nećeš propasti. Možda je u ex Yu bilo isplativo biti kulturni radnik, ovo je sad samo trkanje sa sopstvenim infarktom u četrdesetoj, ko će pre. Radiš sto stvari odjednom i na kraju meseca jednom ovako jednom onako. I dalje mi se dešava jednom godišnje, dođe neki mesec kad moram da pozajmim 100 evra. Ima i onih meseci kada sam ja u prilici da pozajmim prijateljima 100 evra, ima i toga. Da li je normalno posle pet romana i pet albuma dolaziš u takvu situaciju, verovatno ne bi trebalo da bude tako,“ objašnjava ovaj umetnik.
Kako sam kaže, još uvek nije postao roditelj i dokle god je situacija da se stara samo o sebi, neće mu niko ucenjivati čast i poštenje, pa makar umro od gladi.
Građani imaju prepreku u režimu i opoziciji
Pošto su opozicione partije i one na vlasti nedavno otpočele dijalog, koji će se nastaviti i ovog meseca, Marčelo kaže da on ne može da zna da li su „nas prodali“ jer je sastanak iza zatvorenih vrata, da se svi političari u igri i sa jedne i druge strane „dugo znaju“ i da njemu stranke uključene u dijalog nisu opozicija već organizacije kao što su Ne davimo Beograd, udruženje građana koje se bori protiv izvršitelja ... i druge građanske inicijative koje se godinama bore za neke konkretne ciljeve. No, ova udruženja nisu bila na tom sastanku, niti se pominju kao relevatna.
„To je opozicija koja mene zanima zapravo. Ali ti ljudi imaju jednaku prepreku u režimu i u opoziciji,“ kaže Marčelo.
Marčelo je učestvovao u protestima i izlazio i za govornicu, dugi niz meseci zajedno sa ljudima u Srbiji, ali kako kaže „nema smisla rizikovati glavu da bi manje zlo došlo na vlast“, i dodaje da će glasati protiv ove vlasti.
„Mi nismo sumnjičavi bez razloga, a poštenja radi dijalog bi trebao da bude javan i ispred skupštine. Ja gajim tople nade da u tom smislu kod nas ne može gore od ovoga, biće bolje. Ali da mi sad gajimo nade da će na vlast da dođe neko ko neće da krade na izgradnji puteva - apsolutno nema šanse. To nam je ušlo u sistem,“ kaže Marčelo.
Ono što Marčelo govori, deli kao osećanje sa ljudim koji su toliko puta od strane političara doživeli, da budu prodani i izdani. On nema iluzije da su političari i oni na vlasti, ali i iz opozicije, dugo „u igri“. Ipak kaže da će nastaviti da izalzi na protest jer, „što bi rekao Jovo Bakić, meni ne treba opozicija da me pozove da se bunim“.
„Druga je stvar izaći sa verom u opoziciju, deliti govornicu sa tim ljudima, ne sa svima, pravim ja tu razliku. Ne želim da za deset godina imam fotografiju gde mi stojimo za istom govornicom. Ako ćete vi za govornicu, mi nećemo. To govorim u ime mnogih ljudi, to se vidi i to se dešava. Mnogi više nisu za govornicom. Ja ću možda biti u masi na protestima, ali tamo neću biti kao uvereni građanin, uveren u bolje, nego ću biti pognute glave u koloni ljudi sa pognutim glavama, koji kažu – evo budi ti, jer ovo je najgore ikad,“ objašnjava Marčelo.
Pema njegovom mišljenju, samo sa promenom vlasti može da se napravi prilika da u jednoj slobodnijoj, drugačijoj atmosferi konačno dobijemo nove političare za koje ćemo moći da glasamo.
„Bez obzira na potkrepljeni pesimizam koji sam izrazio, opet se treba vratiti na činjenicu da ništa nije gore nego ovo. Kada se priča o prethodnoj vlasti, ako može da se kaže jedna neosporna pozitivna stvar o njima je – način na koji su pali. Izašao narod, glasao drugačije i ajmo sad. Ja ne vidim da će se ovo sad završtiti tako,“ kaže Marčelo.