Upotreba marihuane je retko pitanje u vezi sa kojim postoji konsenzus u politički podeljenoj Americi, a ankete pokazuju da 88 odsto Amerikanaca podržava barem delimičnu legalizaciju. Ali nijedan od dva glavna predsednička kandidata ne koristi tu temu, kažu aktivisti, jer su stavovi i predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa daleko od većine Amerikanaca kada je reč o tom pitanju.
Glas Amerike je razgovarao sa zagovornicima upotrebe kanabisa na marginama samita o politici o ovom pitanju, koji se održava svake godine u Vašingtonu kao najava muzičkog festivala.
„Jedna zajednička stvar za obojicu kandidata je da su njihovi rezultati u vezi sa kanabisom nedosledni i postepeni. Čuli smo obećanja obe administracije, od kojih se nijedno nije u potpunosti ispunilo“, rekla je Kerolajn Filips, organizatorka Nacionalnog samita o regulisanju kanabisa.
Bajden je 2022. godine uputio Sekretarijatu za zdravstvo i socijalne usluge da preduzme ključni korak ka legalizaciji i naredio reviziju ranije klasifikacije marihuane kao opasne supstance, zajedno sa heroinom i LSD-om. Skoro godinu dana kasnije, to telo je preporučilo da se marihuana klasifikaciju kao lakša droga, zajedno sa lekovima na recept. Ta odluka sada je u rukama američke Uprave za borbu protiv droga (DEA).
Kako kaže Filips, mnogi zagovornici traže potpuno uklanjanje ili prebacivanje marihuane iz Zakona o kontrolisanim supstancama.
„Dali su nam sjajne signale da žele da je prebace, ili drugačije upišu. Međutim, nismo baš videli neki rezultat", navela je Filips.
Promena bi stavila marihuanu u rang sa lekovima na recept i regulisala pristup korisnika, a druga opcija je da bude u potpunosti uklonjena sa liste kontrolisanih supstanci.
Nira Tanden, direktorka Bajdenovog Saveta za unutrašnju politiku, rekla je da administracija vidi potrebu da sazna više, nešto što bi ponovno upisivanje statusa supstance omogućilo tako što bi je učinilo dostupnijom naučnim istraživačima.
„Došlo je do mnogo promena u vezi sa ovim pitanjem za nekoliko godina. Za nas je važno da to možemo efikasnije da istražimo“, rekla je ona za Glas Amerike.
Mala, ali glasna grupa predstavnika u Kongresu protiv kanabisa takođe je izrazila zabrinutost zbog promene statusa marihuane. Prošle godine, njih 14, svi republikanci, poslali su pismo u kojem su istakli protivljenje naporima da se olabavi klasifikacija. Grupa je ukazala da postoji potencijal za zavisnost i povećanu moć kanabisa, i da kako se navodi u pismu, činjenice ukazuju da marihuana ima veliki potencijal za zloupotrebu i da je to rizik koji se samo povećava.
Trampov stav o marihuani, kažu zagovornici, nije baš jasan. Pokret Projekat za legalizaciju marihuane navodi da on nikada nije pokrenuo to pitanje kao predsednik. Pošto je napustio funkciju, kako navodi Filips, "čuli smo kako je rekao da ljude koji prodaju drogu na ilegalnom tržištu treba staviti u zatvor, pa čak i ubiti".
Tokom kampanje, Tramp je u velikoj meri izbegao to pitanje, rekao je Morgan Foks, politički direktor Nacionalne organizacije za reformu zakona o marihuani, poznate kao NORML.
„Do sada nismo čuli previše od republikanskog kandidata“, rekao je on.
Iz lične sfere u političku
Stavovi kandidata, rekao je Foks, nisu u skladu sa stavovima mnogih Amerikanaca i oslanjaju se na stare priče o marihuani koje korisnike prikazuju kao sklone maniji, kao u filmu "Reefer Madness" iz 1936. ili koriste strah kao oruđe, poput programa edukacije o otporu na zloupotrebu droga iz 1980.
„Srećom, sa pojavom interneta i razvojem komunikacije u vezi sa ovim pitanjima, ljudi ne samo da su mogli da vide da je politika zabrane kanabisa i kriminalizovanja korisnika besmislena, već su takođe videli uticaj na ljude koji je imala“, rekao je on.
Za preduzetnika Vilijama Dejvisa ovo je lično. U farmerkama, čizmama od aligatorske kože, belim kaubojskim šeširom, on zna da ne izgleda kao stereotipni korisnik marihuane.
„Mnogo ljudi ima za koje nikad ne biste rekli“, kaže on.
Godinama se irački ratni veteran borio sa PTSP-om i zavisnošću od opijata. Nije hteo da prihvati preporuku prijatelja da proba kanabis, jer ga je to podsetilo na popularnu reklamu iz 80-ih koja je prikazivala kako se prži jaje i strogo upozorenje: Ovo je tvoj mozak na drogama.
„Kao u vrelom tiganju sa jajetom, pomislio sam: Ne, ne želim da probam drogu, spržiću mozak‘“, rekao je Dejvis.
Međutim, kaže da mu je marihuana otkriće. Dejvis kaže da koristi CBD, nepsihoaktivno jedinjenje koje se nalazi u marihuani, da ublaži anksioznost tokom dana, i aktivnu komponentu, THC, za opuštanje posle posla. Pre šest godina osnovao je kompaniju Euphoria Eats koja prodaje ljuti sos i sos za roštilj.
Dejvis je iz Hjustona, ali sada živi u solidno republikanskoj Luizijani, i kaže da podržava legalizaciju iz poslovnih razloga.
„Dok ovo ne bude svuda dekriminalizovano i legalno, uvek će postojati neodlučni pojedinci koji se plaše da ulože svoj novac u unosan posao za koji vide da zarađuje novac, za koji vide da ima uticaj na društvo“, rekao je Dejvis za Glas Amerike.
„Moj glas utiče na zakone o kanabisu“
Ankete pokazuju da najveća podrška za kanabis dolazi od mlađih Amerikanaca. Skoti Smart govorio je za Glas Amerike o svojoj ulozi mladog progresivca, što je uredno sažeto na njegovoj maslinasto-zelenoj majici na kojoj je pisalo "Moj glas utiče na zakone o kanabisu".
„Mislim da je kanabis pitanje koji motiviše i uzbuđuje mlade ljude da obrate pažnju“, rekao je Smart, koji radi sa nestranačkim projektom Nova Džordžija i sa pokretom za obrazovanje i podizanje svesti o marihuani pod nazivom „Želimo sav dim“.
Ključni faktor na koji mladi glasači gledaju, rekao je, jeste da li Bajdenova administracija ide napred u procesu kvalifikacije kanabisa.
„Nadajmo se da će se to desiti pre izbora kako bismo zaista mogli da vidimo, imali od čega da krenemo, a ne da nam samo predizborni govori daju nadu“, kaže Smart.
Maja Tejtum, bivša predsednica nacionalne grupe Studenti za razumnu politiku o drogama, složila se da su postupci kandidata važniji od njihovih reči. Kaže da nijedan nije jasan pobednik.
„Mnogi mladi glasači sa kojima pričam žele da drže Džoa Bajdena za reč za ono što je rekao u znak podrške kanabisu. Ja lično ne osećam da postoji mnogo toga što Tramp nudi u vezi sa kanabisom", navodi Tejtum.
Foks je rekao da bi NORML voleo da politički pretendenti budu otvoreniji po pitanju kanabisa u kampanji.
„Svaki kandidat koji zaista želi da napreduje, bilo da se radi o predsedničkim izborima, o Kongresu, telima saveznih država ili lokalnim političarima, ko ignoriše ovo pitanje, biće u opasnosti“, kaže Foks.
