Uticaj marketinških agencija na oglašavanje, a samim tim i kontrola uređivačke politike medija u Srbiji je na novou kakav ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji. Mehanizam je uspostavljen u vreme prethodne vlasti, preuzela ga je i razradila aktuelna vlast, a teško da će se tog "slatkog kolača" odreći i nekakva buduća vlast, rečeno je na konferenciji "Tržište oglašavanja i sloboda medija u Srbiji" koja je održana u Beogradu, u organizaciji Danasovog centra za konferencije.
Lek za takvo stanje možda može da bude samo jačanje regulatornih tela, ili - prelazak na internet platforme tipa JuTjub, ocenjeno je na skupu, a moderator panela Željko Pantić je primetio da sličan trend postoji u svetu, da su u problemima i najveći svetski mediji poput američkih.
I najveći listovi su izgubili dosta na kredibilitetu zbog ulaska oglašivača u sferu uređivanja, pošto je čak i u najvećim medijima teško napraviti razliku između vlasnika i uređivačkog koncepta, rekao je Pantić i ocenio da je takav sistem u Srbiji uspostavljen u vreme dok je Dragan Đilas bio vlasnik moćne agencije Dajrekt Media (Direct Media).
Vukašin Obradović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije smatra da je problem uticaja oglašivača na uređivačku politiku medija globalan, da nije svojstven samo Srbiji i da se sa tim susreću i mediji u zemljama u kojima su medijske slobode značajno veće.
"Ako imate velikog oglašivača on neposredno ili posredno utiče na to da li ćete pisati o temama koje su povezane sa poslovanjem koje radi", rekao je Obradović i naglasio da u Srbiji država, kao najveći oglašivač na tržištu preko javnih preduzeća, na svoj način usmerava novac poreskih obveznika preko agencija u medije na koje želi da ostvari uticaj.
Po njegovom mišljenju period od 2000. godine je podeljen u dve faze - u prvoj je novac direktno iz države plasiran u medije, pa je Ministarstvo za ekologiju, na primer, plaćalo oglašavanje nekih svojih akcija u medijima.
U drugoj fazi, "kada je država htela da zavara trag novcu", on je počeo da u medije odlazi preko marketinških agencija, koje su postale nešto kao "protočni bojler" za te potrebe.
Obradović je podsetio na iskustvo dnevnika Danas, lista koji je kritički nastrojen prema aktuelnoj vlasti, koji je u jednom trenutku naglo ostao bez svih državnih oglašivala "što ne može biti slučajno".
Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, ocenio je da su izveštaji Reportera bez granica i Fridom hausa o slobodama medija u Srbiji prepuni nedostataka i pretpostavkama iz koji se "nije saznalo ništa novo".
On je rekao da nije jasno navedeno ko su bili izvori podataka na osnovu kojih su pisani ti izveštaji, ali je dodao da su prema njegovim saznanjima to neke nevladine organizacije.
Govoreći o tržištu oglašavanja, on je ocenio da je privatizacijom, sprovedenom 2016. godine, znatno sužen prostor za uticaj marketinških agencija jer, kako je rekao, privatnom vlasniku medija ne može da se diktira kako će da se odnosi prema određenim pojavama ili temama.
Ocenio je i da je tržište u Srbiji možda nedovoljno veliko za ovoliko medija, da se "kolač" oglašivača deli na previše delova i da je to možda razlog što ne mogu svi mediji da opstanu.
Vukašin Obradović reagovao je na to rekavši da u Srbiji ne postoje regularni uslovi na tržištu i dodao da je umesto podrške javnom interesu, sistem projektnog sufinansiranja postao način da se finansijski podržavaju mediji bliski vlastima.
Anica Telesković iz Udruženja novinara Srbije navela je da je medijsko tržište i dalje za četvrtinu manje nego što je bilo 2008. godine, pre početka ekonomske krize.
Pali su i tiraži u međuvremenu, a tiraž i oglasi su osnovni izvori od kojih mediji žive sada, rekla je ona i ocenila da su zbog pada tiraža mediji "pod mnogo većim pritiskom oglašivača". Ocenila je da je reč o vrzinom kolu i da egzistencija danas direktno zavisi od oglašivača, a da istovremeno kvalitet medija opada direktno zbog oglašivača.
