Republikanski senator sa Floride Marko Rubio nominovan je za novog državnog sekretara SAD, objavio je novoizabrani predsednik Donald Tramp.
"Čast mi je da objavim da nominujem senatora Marka Rubija da bude državni sekretar SAD. Marko je veoma poštovan lider i snažan zagovornik slobode. Biće dobar zastupnik naše zemlje, iskren prijatelj našim saveznicima, i razboriti ratnik koji nikada neće ustuknuti pred našim neprijateljima", naveo je Tramp u saopštenju.
Rubio je na Eksu napisao da je "velika odgovornost voditi Stejt department i da je počastvovan poverenjem koje predsednik Trampima u njega".
"Radiću svakodnevno na tome da sprovedem njegovu spoljnopolitičku agendu. Pod vođstvom predsednika Trampa donećemo mir kroz snagu i uvek iznad svega stavljati interese Amerike", napisao je republikanski senator.
Marko Rubio zastupa Floridu kao senator od 2010. godine i ovo mu je treći mandat. Rođen je 1971. u Majamiju i sin je kubanskih imigranata. Pre nego što postao senator, Rubio je bio član gradske vlade u Majamiju, a potom i predsedavajući donjeg doma parlamenta Floride. U braku sa suprugom Džanet je od 1998. i imaju četvoro dece.
Trenutno je potpredsednik Odbota za obaveštajna pitanja u Senatu i viši član Odbora za spoljne poslove, a predstavnici obe stranke ga opisuju kao inteligentnog, ambicioznog i osobu koju cene i demokrate i republikanci.
U odabiru članova svog kabineta, Tramp generalno više ističe lojalnost, nego stručnost. Rubio je bio u kampanji sa Trampom tokom ove izborne trke.
Pre osam godina, njih dvojica su se suočili na primarnim izborima u Republikanskoj stranci. Tramp je omalovažavao senatora, dok je Rubio preispitivao koliko je biznismen iz Njujorka kvalifikovan da bude predsedink, i Trampa zvao "prevarantom" koji je opasan i kojem se ne treba verovati dok ima kodove za lansiranje nuklearnog oružja.
Međutim, kada je Tramp osvojio stranačku nominaciju, odnosi su otoplili. Ali, Rubio nije stajao uz Trampa kada je pokušao da ospori rezultate izbora 2020. Upad nasilnih Trampovih pristalica u Kongres 6. januara 2021. Rubio je nazvao nasiljem, a njihovo ponašanje ocenio kao "nepatriotsko" i "anti-američko".
Rubio je ove godine bio i kandidat za potpredsednika, dok na to mesto nije izabran Džej Di Vens.
Rojters podseća da Rubio ima ratoboran stav prema Kini, oštar je kritičar komunističke vlasti na Kubi i snažan pristalica Izraela. U prošlosti je zastupao stav da Amerika treba da ima oštriji odnos prema geopolitičkim neprijateljima, ali su mu se stavovi u poslednje vreme približili Trampovim.
Kada je reč o odnosu Rubija prema Zapadnom Balkanu, Rubio je u pismu predsedniku SAD Džou Bajdenu u martu 2022. godine napisao da "ohrabruje administraciju da održi fokus na Balkanu gde je Rusija dugo igrala destabilizujuću ulogu kako bi odvratila zemlje od članstva u NATO-u".
"Balkan je ranjivi deo Evrope i, čak i ako Ukrajina zahteva našu punu pažnju, ne smemo izgubiti iz vida region u kome je NATO dugo imao ključnu ulogu u održavanju mira", navodi se u pismu na zvaničnom sajtu Marka Rubija.
Prema dostupnim informacijama, republikanski senator je dva puta, kao član kongresne delegacije, bio na sastancima sa predsednicima Kosova. Sa Hašimom Tačijem je 2018. godine razgovarao o dijalogu Srbije i Kosova i transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga. Pet godina kasnije, Rubio je bio član delegacije sa kojom se sastala predsednica Kosova Vjosa Osmani, a tema je takođe bio dijalog sa Srbijom.
Kongresmen pod istragom kandidat za sekretara za pravosuđe
Tramp je u sredu objavio i da planira da imenuje kongresmena sa Floride Meta Gejca za sekretara za pravosuđe.
"Met će stati na kraj instrumentalizovanoj vladi, zaštititi naše granice, ukloniti kriminalne organizacije i povratiti veoma narušeno poverenje Amerikanaca u Sekretarijat za pravosuđe", naveo je Tramp u saopštenju.
Gejc je nominovan u trenutku kada je Odbor za etiku Predstavničkog doma i istraživao optužbe da je kongresmen sa Floride bio deo plana koji je doveo do seks trafikinga 17-godišnje devojčice, prenosi AP.
Odbor je saopštio da razmatra da li je Gejc bio odgovoran za seksualni prestup i nelegalnu upotrebu droge, te da li je prihvatao neprikladne poklone i pokušavao da opstruira vladinu istragu svojih postupaka. Gejc je odbacio sve optužbe pred odborom.
Međutim, posle objave o nominaciji, Gejc je podneo ostavku u Kongresu koja je odmah stupila na snagu, a ostaje još osam nedelja da se njegovo mesto popuni do 3. januara kada zaseda novi saziv Kongresa. Time se i završava istraga o kongresmenu sa Floride.
Lider republikanaca u Predstavničkom domu Majk Džonson, koji će se opet kandidovati za tu poziciju, pozdravio je Gejcovu odluku da podnese ostavku i rekao da time pomaže da se njegovo mesto što pre popuni. Republikanci će imati većinu u Predstavničkom domu.
Međutim, ostavka pokreće pitanja o dugoj istrazi koja se vodi protiv Gejca i koju je vodio dvostranački odbor - jer odbor sada više nema nadležnosti nad njim, pa su istraga i izveštaj koji bi iz nje proizašao, praktično mrtvi.
Sekretarijat za pravosuđe je 2023. godine okončao slučaj protiv Gejca, vezan sa seks trafiking, bez podizanja optužnice protiv republikanskog kongresmena.
Bivša demokratska članica Kongresa na čelu obaveštajnih službi
Tramp je takođe nominovao Tulsi Gabard, bivšu demokratsku članicu Predstavničkog doma i kandidatkinju za predsedničku nominaciju, za direktorku nacionalnih obaveštajnih službi.
"Kao bivša kandidatkinja za demokratsku predsedničku nominaciju, ima široku podršku u obe stranke - a sada je ponosna republikanka. Znam da će Tulsi našoj obaveštajnoj zajednici doneti neustrašiv duh, koji je definisao njenu istaknutu karijeru, da će promovisati ustavna prava i obezbediti mir kroz snagu. Tulsi će nas sve učiniti ponosnim", naveo je Tramp u saopštenju.
Gabard, za razliku od aktuelne direktorke Avril Hejns, nije direktno radila u obaveštajnoj zajednici. Bila je članica odbora u Predstavničkom domu, uključujući i dve godine u odboru za unutrašnju bezbednost. Bila je među Trampovim najpoluparnijim političkim pristalicama tokom kampanje.
Služila je u Iraku od 2004. do 2005. godine kao major u Nacionalnoj gardi Havaja, a sada je potpukovnik u američkim vojnim rezervama.
Za predsedničku nominaciju se bezuspešno kandidovala 2020. godine, nakon čega je podržala aktuelnog predsednika Džoa Bajdena. Međutim, od tada je sve više kritikovala Bajdena i njegovu administraciju i postala popularna među konzervativcima, naročito zbog podrške izolacionističkoj politici.
