U SAD proslavlja se Dan Martina Lutera Kinga, praznik u čast legendarnog borca za građanska prava koji je 1950-ih i 60-ih organizovao nenasilne proteste protiv rasne segregacije na američkom jugu, i borio se za crnačku jednakost i pravo glasa.
Mnogi Amerikanci danas učestvuju u dobrotvornim projektima u svojim lokalnim zajednicama. Predsednik Tramp odao je počast Kingu na ceremoniji u petak, dok za danas nije imao zakazane javne nastupe ili govore, a deo dana je proveo igrajući golf u svom odmaralištu na Floridi.
Za to vreme, najstariji sin Martina Lutera Kinga mlađeg izjavio je da je američki san "postao noćna mora za suviše mnogo Amerikanaca sa obe strane političkog spektra" i da je ljudima dosta otrova i malicioznosti koje viđaju na nivou od državnih skupština do Bele kuće.
Nenasilna borba za promene
Svake godine, trećeg ponedeljka u januaru, Amerikanci odbaju počast ubijenom borcu za građanska prava i njegovom neumornom radu na okončanju rasizma. Volontiranje u lokalnoj zajednici je za mnoge način da odaju poštu Kingu a američki Kongres je 1994. praznik Martina Lutera Kinga ujedno proglasio nacionalnim danom službe.
Sredino 1950-ih, King je kao mladi sveštenik postao predvodnik uspešne inicijative da se ukine segregacija u autobusima javnog prevoza u Montgomeriju u Alabami, kada je grad prinuđen da okonča praksu segregacije crnačkih putnika.
Do avgusta 1963. godine, borba za jednakost je dobila maha širom zemlje i 250.000 ljudi, crnaca i belaca, otputovali su do prestonice SAD da bi učestvovali u Maršu na Vašington. Bio je to miran protest a niko nije uhapšen.
Kingov slavni govor "Imam san" je do tada pretežno crnački južnjački pokret pretvorio u nacionalnu kampanju za građanska prava.
U jednoj od nezaboravnih rečenica, King je izrazio nadu da će "mali crni dečaci i devojčice jednog dana moći da se drže za ruke sa malim belim dečacima i devojčicama kao sestre i braća."
King je bio svestan da je ključ uspeha u borbi za građanska prava bila strategija nenasilnih protesta, za koje se zalagao kao alternativu oružanoj pobuni. On je rekao da su mu inspraciju za tu filozofiju pružila učenja indijskog lidera Mahatme Gandija.
Pokret je iskušan u mestima kao što je Birmingem u Alabami gde je policija upotrebila pse i vatrogasne šmrkove da bi rasterala demonstrante - mlade ljude i decu školskog uzrasta, kao i u Selmi u Alabami gde je 1965. marš ostao upamćen kao "Krvava nedelja" pošto je policija napala demonstrante. Televizijski snimci nasilja nad borcima za građanska prava pokrenuli su talas saosećanja u američkom javnom mnjenju.
Borba da se očuva nenasilje
Samo nekoliko nedelja posle masovnog i mirnog Marša na Vašington, tragedija je pogodila Birmingem kada je eksplodirala bomba u Bapističkoj crkvi na 16. ulici za vreme nedeljne škole. Poginule su četiri mlade devojčice a 23 osobe su povređene. Neki crnci su želeli odmazdu, posebno članovi revolucionarne grupe nazvane "Crni panteri". Međutim, postojani i mirni, nenasilni pokret zadržao je svoj kurs i došao do vrhunca 1964, kada je predsednik Lindon Džonson potpisao Zakon o građanskim pravima, kojim je zabranjena rasna segregacija na javnim mestima. Martin Luter King dobio je Nobelovu nagradu za mir.
Sledeće godine, zakonom o biračkim pravima zabranjena je praksa korišćena da se crncima spreči učešće na izborima.
Život samog Kinga okončan je nasilno, u atentatu 1968. godine u Memfisu u Tenesiju, gde je došao da podrži štrajk sanitarnih radnika. King, koji je imao 39 godina kada je ubijen, održao je govor noć pred smrt u kojem kao da je predosetio svoju smrt. "Video sam obećanu zemlju. Možda neću dospeti u nju sa vama, ali želim da znate večeras da ćemo mi, kao narod, stići tamo", rekao je.
Kampanja za priznanje
Četiri dana posle ubistva Martina Lutera Kinga, jedan kongresmen je predložio da se uvede federalni praznik u njegovu čast. Međutim, Amerika je na to čekala još 15 godina.
1979, posle 10 godina peticija miliona građana, zakonodavci su održali zvanični pretres da bi raspravljali o ideji praznika u Kingovu čast. Ta prva inicijativa nije uspela, dok su mnogi protivnici postavljali pitanje da li King zaslužuje istu počast kao Džordž Vašington, prvi američki predsednik u čiju je čast uveden jedan federalni praznik.
1983, Kongres je zvanično ponovo raspravljao o prazniku Martina Lutera Kinga i ovog puta usvojio tu meru do kraja godine. Republikanski predsednik Ronald Regan potpisao je meru u zakon, poručivši da iako on i King nisu delili istu političku filozofiju, delili su “duboko uverenje u slobodu i pravdu."