Linkovi

Rusija najavila povlačenje sa Međunarodne svemirske stanice


ARHIVA - Međunarodna svemirska stanica, slikana 4. oktobra 2018. (Foto: Reuters/NASA/Roscosmos/Handout)
ARHIVA - Međunarodna svemirska stanica, slikana 4. oktobra 2018. (Foto: Reuters/NASA/Roscosmos/Handout)

Rusija će se povući sa Međunarodne svemirske stanice posle 2024. i usredsrediti se na izgradnju sopstvene orbitalne stanice, izjavio je novi šef ruske državne svemirske agencije Roskosmos Jurij Borisov.

Borisov je, tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekao da će Rusija ispuniti svoje obaveze prema partnerima, pre nego što bude nastavila samostalno.

NASA: Rusija nije saopštila nameru o povlačenju

Rusija nije saopštila američkoj Agenciji za svemirska istraživanja i aeronautiku (NASA) nameru da se povuče sa Međunarodne svemirske stanice 2024. godine, rekao je agenciji Rojters visoki zvaničnik NASA-e.

Dan ranije novi šef ruske svemirske agencije Roskosmos objavio je da Moskva planira da se povuče iz dvodecenijskog partnerstva.

NASA i drugi međunarodni partneri očekuju da će svemirska stanica funkcionisati do 2030. godine, dok ruska strana ne pokazuje raspoloženje za ispunjavanje obaveza posle 2024, prenosi agencija Rojters.

Međunarodnom svemirskom stanicom zajednički upravljaju Rusija, Sjedinjene Države, Evropa, Japan i Kanada. Astronauti na stanici neprekidno borave tokom posednje 22 godine. Koristi se za naučna istraživanja u uslovima nulte gravitacije i testiranje opreme za buduća putovanja u svemir.

Njena posada obično broji sedmoro ljudi koji provode mesece kružeći oko Zemlje na udaljenosti od oko 402 kilometra. Posadu trenutno čine po trojica Rusa i Amerikanaca i jedan Italijan.

Kompleks, dug koliko otprilike i fudbalsko igralište, čine dva dela. Jednim upravlja Rusija, a drugim preostale države. Trenutno nije jasno šta će biti potrebno da bi stanica nastavila bezbedno da funkcioniše kada se Rusija bude povukla.

Agencija Rojters izveštava da bi ruske najave mogle podstaći razmišljanja da je reč o manevrima Moskve, s ciljem da joj zapadne zemlje ukinu sankcije zbog njene invazije na Ukrajinu, koja traje više od pet meseci.

Prethodnik aktuelnog šefa Roskosmosa Dmitrij Rogozin izjavio je u junu da bi Moskva mogla da učestvuje u pregovorima o mogućem učešću u produženju rada stanice, isključivo ako bi Sjedinjene Države ukinule sankcije njenoj kosmičkoj industriji.

Međutim, pošto kompanija američkog milijardera Elona Maska Spejseks (SpaceX) prevozi astronaute NASA-e do svemirske stanice i nazad, Ruska svemirska agencija izgubila je značajan izvor prihoda, pošto joj je NASA godinama plaćala desetine miliona dolara za taj povratni transfer.

Uprkos tenzijama zbog ruske invazije na Ukrajinu, NASA i Roskosmos su se u julu usaglasili da se astronauti prebacuju ruskim raketama, ali i da ruski kosmonauti, od naredne jeseni, koriste prevoz koji obezbeđuje Spejseks.

Sporazum garantuje i da će se na svemirskoj stanici u svakom trenutku nalaziti po jedan američki i ruski astronaut – kako bi njena oba dela fukcionisala nesmetano.

Moskva i Vašington su u domenu putovanja u svemir sarađivali čak i tokom najizazovnije faze Hladnog rata - kada su svemirski brodovi Apolo i Sojuz pristali u orbitu 1975. godine. Kako podseća Rojters, radilo se o prvoj međunarodnoj svemirskoj misiji koja je uključivala posade – što je pomoglo poboljšavanju američko-sovjetskih odnosa.

XS
SM
MD
LG