Državna ceremonija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, koji se u svetu obeležava 27. januara, održana je kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu.
Verski obred obavio je rabin Isak Asiel, nakon čega su preživeli logoraši, predstavnici države, diplomatskog kora i verskih organizacija položili vence i bele ruže na spomenik žrtvama holokausta.
Rabin Isak Asiel rekao je da je potreba da se sećamo Holokausta i danas podjednako važna, kako se takvi događaji ne bi ponovili. "Ovakva sećanja, komemoracije, najbolje bi bilo da počnemo od osnovne škole i da učimo da se dobrota u ljudima mora vežbati i stvarati, u suprotnom zlo nećemo nikada iskoreniti iz naše sredine", ističe Asiel.
"Drugi svetski rat je za jevrejski i srpski narod bio i slavan i tužan. S jedne strane velika pobeda 1945. godine začinjena je najvećim zlodelom koje prati svet od njegovog osnivanja. Holokaust kao simbol stradanja jevrejskog naroda i genocid nad srpskim i romskim narodom u Evropi bili su najveća sramota koju je svet dozvolio pod zlikovačkim režimom Adolfa Hitlera i njegovih saveznika i sledbenika", naveo je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Zaštitnik građana: Najveći i najmračniji zločin u istoriji čovečanstva
Strahote holokausta, koji je odneo više od šest miliona nedužnih žrtava i doveo gotovo do potpunog istrebljenja jednog naroda, jeste i mora ostati upamćen kao jedan od najvećih i najmračnijih zločina u istoriji čovečanstva, rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
"Stravično stradanje jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu opominje i upozorava da je nedostatak tolerancije prema onima drugačije verske, nacionalne ili bilo koje druge pripadnosti, predvorje i siguran put ka najvećem zlu koje ljudsko društvo može doživeti", rekao je on.
Poručujući da je naša obaveza da se uvek iznova podsećamo strahota holokausta, Pašalić poziva na negovanje duha tolerancije i suživota, na izgradnju društva u kome će se različitosti poštovati i uvažavati, a ljudska prava beskompromisno štiti i unapređivati, navodi se u saopštenju zaštitnika.
"Obaveza svake demokratske države je da se suprotstavlja antisemitizamu i svakom obliku diskriminacije i isključivosti, jer su te pojave, pa makar bile i izolovani incidenti, prisutne i u našem vremenu", zaključuje Pašalić.
Inače, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN. Tog dana 1945. godine oslobođen je Aušvic–Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi. Uvodeći obeležavanje tog dana, Generalna skupština UN se rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.