Srbija se neće sklanjati ni od jedne gasne rute koja treba da prođe kroz njenu teritoriju, da to ne bude samo ruski gas, kaže za Glas Amerike ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović.
Mihajović je demantovala je da je “američki čovek”, kao i da Moskva stoji iza direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, za kojeg je ocenila da je “bruka za sve”. Objasnila je i kakav je njen odnos prema gasovodu Balkanski tok na čijem otvaranju se nije pojavila, a upozorila je da će Srbija 2050. “godišnje bacati jedan autoput” ako ne prestane sa korišćenjem lignita u termoelektranama.
Glas Amerike: Rekli ste da ste 1. januara, kada se otvarao gasovod Balkanski tok, bili na putu. Zar niste mogli da odložite put, budući da je reč o tako važnom projektu u Vašem resoru?
Mihajlović: Najvažnije je da je Balkanski tok završen u tom konstruktivnom delu, a sve što radim, radim u dogovoru sa predsednikom, tako da sam ga zamolila da 1. januara u 6 ujutru ne budem tamo, što ne znači da nisam ovih nekoliko meseci, koliko sam na čelu ministarstva, uradila sve da prođe najbolje moguće. Mnogo je važnije da je on konstruktivno završen, da se završavaju kompresorske stanice i da ćemo 2021. imati potpuno operativan Balkanski tok.
Glas Amerike: To znači da sad nije operativan?
Mihajlović: Jeste, ali ne u tom smislu da je pritisak onakav kakav treba da bude i da su sve kompresorske stanice završene, ali to su svi već i rekli, nije to neka tajna da ima još mnogo stvari koje treba da se završe.
Glas Amerike: Pitam Vas zato što u javnosti postoji narativ da ste „američki čovek“ i onda kada se ne pojavite na otvaranju gasovoda, a tu je bivši ministar iz SPS-a, onda deo javnosti kaže „nije došla jer je američki čovek“.
Mihajlović: Ta priča o „američkom čoveku“ je tek smešna zato što sam ja prošlih šest godina radila u infrastrukturi, i radila sam sa ruskim i američkim kompanijama, da ne pominjem druge, turske, azerbejdžanske itd. Odnosi se isto i ovde u energetici. Mislim da se tu stvorila neka priča pre 6,7 godina na koju ja nisam reagovala, jer sam mislila da je bezvezna, a trebalo je da reagujem. Ne postaje se tek tako ruski ili američki čovek. Radite za svoju zemlju, imate agendu koja se zove politika Vlade, realizujete to i to je najvažnije.
„Bajatović bruka za sve“
Glas Amerike: Već dva mandata kritikujete direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, to nije tajna. Svih ovih godina pokušavate da pokrenete njegovu smenu i ne možete. Jednom prilikom ste rekli da više neće biti dozvoljeno da neke direktore čuvaju „partija ili Rusija“. Da li Bajatovića čuva Rusija?
Mihajlović: Nikakva Rusija ne stoji iza direktora Srbijagasa. I sve te priče o velikim zaverama, kako iza nekog direktora stoji ko zna ko, to nije tačno. To je pitanje našeg unutrašnjeg uređenja, hoćemo li da imamo profitabilan Srbijagas ili ćemo da pustimo da on radi ovako kako radi. Ja generalno mislim da je direktor Srbijagasa bruka za sve, on je bruka i za neku Rusiju ako to tako postavljamo, ali je bruka i za naš finansijski sektor.
Glas Amerike: Da li onda Dušana Bajatovića „čuva“ Vlada Srbije, predsednik Srbije, zarad odnosa sa Moskvom?
Mihajlović: Ne. Dušan Bajatović je trenutno direktor Srbijagasa, ima odluku da sprovede odluku Vlade o podeli delatnosti, to za sada funkcnioniše. Radna grupa Vlade je formirana, kreće se sa podelom transporta i distribucije gasa, ako to ne bude išlo dinamikom koja je tačno napisana u odluci Vlade, mi ćemo kao ministarstvo kadrovskoj komisiji predložiti razrešenje direktora.
„Srbija otvorena za sve, ne samo za ruski gas“
Glas Amerike: Mi sada uvozimo gas samo iz Rusije. U kakav nas položaj to stavlja, s obzirom na to da gas nije samo energent, već i sredstvo uticaja?
Mihajlović: Zaista, gas postaje gorivo i političko i ekonomsko 21. veka. Srbija je diverzifikovala svoje puteve, i to je važan i dobar korak. Dobavljače nismo diverzifikovali. Ono što treba da se desi u narednom periodu, da ne odustajemo od razgovora u dva pravca: jedan je gde da budu LNG (tečni prirodni gas, prim.nov) terminali, jer nema nikakvog razloga da ih ovde ne bude, a drugi je početak radova i završetak interkonekcije sa ostalim zemljama, a prvi je interkonekcija između Niša i Dimitrovgrada. A zašto je ona važna? Jedan gasovod o kojem se mnogo pričalo, i puno je sporazuma napravljeno, jeste Istočno-mediteranski gasovod. I to je gas koji treba da dođe praktično od Izraela do Dimitrovgrada, i onda je Niš-Dimitrovgrad konekcija o kojoj govorim.
Na tehničkom nivou će se već sutra razgovarati sa ljudima iz izraelskog ministarstva, i ministarstava iz regiona i to je nešto od čega ne treba da se sklanjamo i nećemo se sklanjati… Ono što je važno je ta gasna stabilnost, politička stabilnost. Mislim da je Srbija itekako shvatila da ćemo na sve moguće načine pokušati da budemo taj tranzitni koridor, nećemo se skloniti ni od jedne rute koja treba da prođe kroz Srbiju, da to ne bude samo ruski gas. I mislim da je to sada svima jasno, da nema povratka nazad.
Glas Amerike: Kada bi mogla da se desi diverzifikacija snabdevanja energentima, na koju je Srbija pristala i potpisom na dokument iz Vašingtona?
Mihajlović: Hajde da budemo skroz konkretni: Niš-Dimitrovgrad interkonekcija gasna, mislim da se sledeće nedelje raspisuje tender za izgradnju tog gasovoda, već je raspisan tender za kompaniju koja će nadzirati izgradnju te konekcije. Ono što takođe mora da se uradi ove godine je projektno tehnička dokumentacija za interkonekcije sa drugim državama. Kao u saobraćaju, tako i u energetici i gasu, moramo biti tranzitni koridor. Uradiće se dokumentacija za konekcije sa Rumunijom, BiH, Hrvatskom, Crnom Gorom. Praviće se dokumentacija za izgradnju gasovoda dole ka Prištini, kao i za izgradnju gasovoda za povezivanje sa Crnom Gorom. To Srbiji daje mogućnost da prihvati gas koji će biti od drugog dobavljača.
Zašto je poskupela struja i koliko će nas koštati 2050.
Glas Amerike: Zašto struja poskupljuje sada usred grejne sezone, 1. februara? Šta je poskupelo, pa mora sada da se menja cena?
Mihajlović: Struja jednom godišnje poskupljuje, ima određene korekcije vezano za nove instalisane kapacitete obnovljivih izvora energije. Sada je na prosečan račun od 3000 dinara skočila za nekih 150 dinara. Ja nisam od onih ministara koji će da govore da Srbija ima najnižu cenu struje. To jeste tačno, ali ono što ja mislim da kada govorimo o struji, mnogo važnija stvar za svakog građanina je kvalitet te električne energije. Nije samo pitanje da li imam struju, nego da li mi nestaje na pet sekundi, minut, dva. I mnogo je veći problem investiranja u Elektroprivredu Srbije nego bilo šta drugo. Nivo investicija u EPS-u je na nivou troškova amortizacije ili ispod. To znači da, ako su figurativno prošle godine planirali da ulože milion dinara, oni su uložili 60 odsto. To mora da se promeni. Ali, to nema veze sa cenom električne energije, već radom unutar preduzeća.
Rio Tinto: Sve ćemo podeliti sa građanima
Glas Amerike: Građani koji žive u okolini Loznice strahuju da bi iskopavanje rude litijuma moglo da ugrozi životnu sredinu, pozivaju se na iskustva kompanije Rio Tinto u svetu, koja nisu baš uvek pozitivna. Kažu i da nisu videli studiju o zaštiti životne sredine. Jeste li Vi videli tu studiju? Vlada je potpisala memorandum da 2023. počne iskopavanje te rude, to nije daleko.
Mihajlović: Sve što od dokumentacije postoji i što je urađeno, podeliće se sa građanima, to sam rekla prvog dana. Studija o zaštiti životne sredine još nije završena, rade je između ostalog i naši univerziteti u Beogradu. Ali, to kako negde u nekoj državi izgleda i kako će u našoj državi da izgleda, zavisi od toga kako se postavi država prema svom investitoru. Mi nećemo uraditi ništa što može da ugrozi životnu sredinu i zdravlje ljudi, i to je tačka jedan. Sva dokumentacija će se podeliti sa građanima, ne samo sa nevladinim sektorom, nego u svakoj kući građani da znaju šta je tamo u Jadru, kako ćemo raditi. Ja nisam ministarka koja će da se napravi luda na ono što se zove zdravlje i životna sredina.
Glas Amerike: Male hidroelektrane kod nas izazivaju mnogo kontroverzi. Ako je struja koju one proizvode skuplja, ako mi kao građani to već plaćamo kroz naknadu za povlašćene proizvođače na računima za struju, i ako postoji rizik za ugrožavanje životne sredine, zašto se zalažete za to?
Mihajlović: Obnovljivi izvori energije podrazumevaju podred MHE i solarne i vetroelektrane i elektrane na biogas. Dakle, niko ne insistira na MHE. One su u mnogim zemljama u Evropi dale svoj doprinos, u nekim zemljama su 70 odsto u proizvodnji električne energije. Zašto se kod nas to realizovalo tako da se stavlja cev u reku, ja nisam za to. Ja sam za to da ekologija i energetika budu zajedno i dogovore se šta je interes i da li može da se gradi MHE ili ne može. MHE neće spasiti energetiku Srbije i neće nam doneti energetsku bezbednost, mora se voditi računa o okolini.
Glas Amerike: Do 2050. Srbija mora da prestane sa proizvodnjom električne energije na najnekvalitetniji ugalj. Ali, na taj način se trenutno dobija oko 70 odsto električne energije. Da li je taj rok realan, odakle ćemo onda dobijati struju i koliko će nas koštati?
Mihajlović: Ništa ne može da se zatvori odmah. Lignit je najnekvalitetniji ugalj i mi sve novca trošimo da bismo iskopali taj lignit i ubacili ga u termoelektrane. Zato se sada maksimalno ubrzava sve što se tiče procesa odsumporavanja, da se smanje te emsiije. Ali, rok od 30 godina je potpuno realan da možemo da napravimo šta će biti naši zamenski kapaciteti. Srbija ide u tri smera: okrećemo se izgradnji srednjih i velikih hidroelektrana jer će nam one dati ono što nam sada daju termoelektrane, zatim energetska efikasnost – mi možemo da obezbedimo kroz to 15 do 20 procenata energije koju bacamo, i jedan mali procenat iz obnovljivih izvora energije, sa akcentom na solarne elektrane i elektrane na vetar. Ne bi trebalo da bude skuplje. Za nas je trenutno skuplja termoenergija. I treba da znamo da ako do 2050. to ne uradimo, Srbija će minimum milijardu evra davati samo na taksu na ugljen-dioksid. Znači, bacaćemo milijardu evra i to je jedan autoput koji ćemo bacati svake godine.
