Koliko će Srbiju koštati MiG-ovi, koji su u javnosti nazivani i "poklonjenima" - u utorak je precizirao ministar odbrane Srbije, Zoran Đorđević: Cena polovnih ruskih borbenih aviona koji stižu u Srbiju je "ni manje, ni više od 185 milona evra".
"Mi smo opredelili 185 miliona za projekat 10 MiG-ova 29. Tih deset MiG-ova 29 ne košta 185 miliona evra, tih 185 miliona evra je podeljeno u tri faze: Prva i druga faza je predeksportna priprema, dolazak ovde i produženje resursa na narednih 14 godina", rekao je Đorđević tokom obraćanja učesnicima skupa "Finansiranje bezbednosti za 21 vek".
U okviru tih para, nastavio je, predviđeno da se tokom narednih 14 godina obavi odgovarajući broj remonta motora i sve što je potrebno za “neku normalnu upotrebu u tom periodu”. "To je ta ‘cifra’. Ostatak para do 185 miliona je modernizacija na nivo SM, sa naoružanjem i opremom... Državu Srbiju to neće koštati ni više, ni manje", kazao je Đorđević, navodeći oznaku koja podrazumeva određenu vrstu opremljenosti ovog aviona i sposobnost da se nosi određena vrsta raketa.
Država Srbija je tokom 2016. godine u namensku industriju uložila 46 miliona evra i očekuje se da bi zahvaljujući tome izvoz u narednih pet do šest godina mogao da premaši iznos od milijardu evra, nastavio je ministar odbrane Srbije.
Govoreći o očekivanjima od novih strateških dokumenata u sistemu odbrane, koji su u fazi izrade, Ðorđević je rekao da se time bavi interresorna komisija na bazi iskazanih potreba sistema odbrane. Nakon toga sledi čitava procedura, uključujući i javnu raspravu i odluku Vlade, posle koje će dokumenti dobiti svoju konačnu formu.
"Kao ministar mogu da govorim o tome šta nam je plan za naredne dve godine, a to je opremanje Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, kao i Vojske novim artiljerijskim oružjem i oruđem, uglavnom domaće proizvodnje", rekao je Ðorđević. Tu su "nora", "lazar", "morava", a imamo i nova sredstva koja treba da prođu proceduru u Tehničkom opitnom centru, kazao je on i podsetio na planove o opremanju 1.500 vojnika, koji će imati najsavremeniju opremu za brzo reagovanje.
Kada je reč o školskom-borbenom avionu Supergaleb G4 Đorđević je ocenio da taj avion predstavlja veliki potencijal i da uz malo unapredjenja i inovaciju može da postane moderniji avion na kome će se obučavati naši piloti. On je rekao da se od tog projekta neće odustati, te da je Vojska zainteresovana i za modernizaciju borbenog aviona "orao".
Reč je, precizirao je, o jedinicama za brzo reagovanje, a broj od 1.500 „vrhunski opremljenih vojnika“ je samo prva faza i na tome se neće stati. „Naš cilj je da kompletnu profesionalnu vojsku presvučemo u najsavremeniju opremu i da svaki vojnik bude vojnik sad već 22. veka“.
Upitan da li Srbija i dalje Kosovo smatra kao primarnu pretnju po svoju bezbednost, ministar Đorđević je rekao da je Kosovo za vlasti Srbije unutrašnje pitanje i da zato ono ne može da bude pretnja kojom se bavi vojska. „Svako odvajanje bilo koje teritorije predstavlja nama pretnju, to je unutrašnja stvar i dobro je pitanje za MUP, a ne za vojsku“, rekao je Đorđević.
Odgovarajući na pitanje o mogućem proširenju saradnje sa NATO, Đorđević je rekao da tog prostora ima, kao i mogućnosti da Srbija srađuje sa NATO-om preko Evropske odbrambene agencije. Pošto je Srbija mala, nastavio je, namera je da se proba saradnja sa drugim malim zemljama, ili i nekim većim, pa da se zajedničkim projektima nastupa na velikim tržištima.
"Imamo prostora sa sivma da unaprpedimo saradnju, da imamo vojne vežbe i sa NATO, i sa Kinom i Rusijom – svima u NATO-u to pričam, pošto oni nemaju mogućnost da imaju vežbe sa tim zemljama, da preko nas mogu da unapređuju operativne sposobnosti".
Đorđević se založio za to da Srbija ima što više vojnih vežbi, ali je precizirao da se ne treba poistovetiti u vojnoj saradnji samo sa NATO, već da treba sarađivati i pojedinačno sa zemljama, "recimo sa SAD“. "To pruža mogućnost da upoznamo drugu vojsku, da imamo što više veza sa drugim vojskama", rekao je ministar odbrane Srbije.
Govoreći o proceduri trošenja novca za javne nabavke u Ministarstvu odbrane, Đorđević je rekao da postoji procedura kako se troši novac i da od ove godine u sektoru za finansije postoji i odeljenje koje se bavi kontrolom. "To je nešto novo. To je novost i za zemlje u EU. Jedino mislim da u samom NATO postoji odeljenje koje se bavi kontrolingom", naveo je on.
"U nekoj situaciji čak i kada može da vam se stavi novac na raspolaganje vrlo teško ga je potrošiti na zakonit način jer postoji procedura kako se i na koji način troši novac. Kada se priča da neko nenamenski troši novac, samo onaj ko radi u sistemu odbrane - ko zna, da je u suštini nenamenski potrošiti novac u Ministarstvu odbrane, a kasnije ne odgovarati, vrlo teško", kazao je on i naglasio da niko nije aboliran kada je u pitanju odgovornost.
Skup je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, a na njemu su učestvovali relevantni sagovornici iz institucija sektora bezbednosti, nezavisnih regulatornih tela, međunarodni stručnjaci i predstavnici civilnog društva.