Pedeseta godišnjica atentata na predsednika Džona Kenedija, u Dalasu, u saveznoj državi Teksas, podstakla je razgovore i sećanja na Kenedijeva dostignuća za vreme predsedničkog mandata, kao i nasleđe, koji je ostavio iza sebe. Jedno od većih dostignuća jeste osnivanje Mirovnog korpusa – volonterske organizacije mladih Amerikanaca, koji već decenijama pomažu zemljama u razvoju. Predsednik Džon Kenedi odigrao je centralnu ulogu u osnivanju Mirovnog korpusa.
20. januar 1961. Predsednik Džon Kenedi:
“I zato, moji dragi Amerikanci, ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas – već pitajte šta vi možete učniti za vašu zemlju”.
Poziv na službu, koji je predsednik Kenedi uputio u govoru tokom inauguracije postavila je temelje za jedno od trajnih dostignuća – osnivanje Mirovnog korpusa.
Koncept je bio rezultat jedne večeri u oktobru 1960. kada je, tada još samo kandidat za predsednika Džon Kenedi, posetio Univerzitet države Mičigen u okviru predizborne kampanje. Mladi Amerikanci su brzo prihvatili ideju da odlože svoje karijere na neko vreme, kako bi radili u zemljama u razvoju. Osnivanje Mirovnog korpusa bilo je na vrhu liste prioriteta novog predsednika.
“Stvaranje toga je jedno od najlepših iskustava u mom životu. A Kenedi je hteo akciju. Hteo je da počnemo da radimo i u prvih šest nedelja smo imali plan za Mirovni korpus”, kaže Haris Voford, senator i bivši kenedijev savetnik.
Kenedi je u Beloj kući primio prvu grupu volontera, pre nego što su krenuli u Afriku.
“Činjenica da ste spremni da uradite ovo za vašu zemlju i u širem smislu, kako i samo ime sugeriše, za mir i razumevanje - mislim da bi trebalo svakog Amerikanca da učini ponosnim i zahvalnim”, rekao im je tada.
Ti prvi volonteri pristupili su Mirovnom korpusu u avanturističkom duhu i posvećeni cilju, a među njima je bila i Barbara Kamara.
“Odlazak u Liberiju, kao volonter Mirovnog korpusa, bilo je iskustvo koje mi je promenilo život. Naučila sam da mogu da istrajem, da kada započnete nešto to i uradite bez obzira na sve poteškoće. Mogla sam da radim dok nije bilo završeno”.
Pedeset godina kasnije ono što ostaje je osećaj ponosa i dostignuća.
“Kada se setim svih velikih stvari koje su volonteri Mirovnog korpusa radili, svih života na koje su uticali … Potpredsednik Liberije se sada zahvaljuje učiteljima iz Mirovnog korpusa, koji su mu pomogli da bude spreman da obavlja dužnosti potpredsednika”.
Za većinu volontera, Mirovni korpus je bilo iskustvo koje im je promenilo život.
“Kada pomislim na predsednika Kenedija i osnivanje Mirovnog korpusa, rekla bih da je to verovatno jedna od najvažnijih stvari koje je uradio kao predsednik. Da li bih preporučila Mirovni korpus drugima? Apsolutno. Kada bih se ja pitala, svaka mlada osoba koja je u srednjoj školi bi trebalo da ima to međunarodno iskustvo”, zaključuje Barbara Kamara.
Osnivanje Mirovnog korpusa ostaje veoma važan deo zaostavštine Džona Kenedija, smatra Haris Voford.
“Ljudi širom sveta su razmišljali to je ta Amerika u koju verujemo ili joj se nadamo – mlada, optimistična, puna elana. To je Amerika o kojoj čitamo, o kojoj smo razmišljali, nadali se i on nam je to omogućio”.
Od 1961. više od 200 hiljada Amerikanaca je služio u Mirovnom korpusu u 139 zemalja širom sveta.
20. januar 1961. Predsednik Džon Kenedi:
“I zato, moji dragi Amerikanci, ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas – već pitajte šta vi možete učniti za vašu zemlju”.
Poziv na službu, koji je predsednik Kenedi uputio u govoru tokom inauguracije postavila je temelje za jedno od trajnih dostignuća – osnivanje Mirovnog korpusa.
Koncept je bio rezultat jedne večeri u oktobru 1960. kada je, tada još samo kandidat za predsednika Džon Kenedi, posetio Univerzitet države Mičigen u okviru predizborne kampanje. Mladi Amerikanci su brzo prihvatili ideju da odlože svoje karijere na neko vreme, kako bi radili u zemljama u razvoju. Osnivanje Mirovnog korpusa bilo je na vrhu liste prioriteta novog predsednika.
“Stvaranje toga je jedno od najlepših iskustava u mom životu. A Kenedi je hteo akciju. Hteo je da počnemo da radimo i u prvih šest nedelja smo imali plan za Mirovni korpus”, kaže Haris Voford, senator i bivši kenedijev savetnik.
Kenedi je u Beloj kući primio prvu grupu volontera, pre nego što su krenuli u Afriku.
“Činjenica da ste spremni da uradite ovo za vašu zemlju i u širem smislu, kako i samo ime sugeriše, za mir i razumevanje - mislim da bi trebalo svakog Amerikanca da učini ponosnim i zahvalnim”, rekao im je tada.
Ti prvi volonteri pristupili su Mirovnom korpusu u avanturističkom duhu i posvećeni cilju, a među njima je bila i Barbara Kamara.
“Odlazak u Liberiju, kao volonter Mirovnog korpusa, bilo je iskustvo koje mi je promenilo život. Naučila sam da mogu da istrajem, da kada započnete nešto to i uradite bez obzira na sve poteškoće. Mogla sam da radim dok nije bilo završeno”.
Pedeset godina kasnije ono što ostaje je osećaj ponosa i dostignuća.
“Kada se setim svih velikih stvari koje su volonteri Mirovnog korpusa radili, svih života na koje su uticali … Potpredsednik Liberije se sada zahvaljuje učiteljima iz Mirovnog korpusa, koji su mu pomogli da bude spreman da obavlja dužnosti potpredsednika”.
Za većinu volontera, Mirovni korpus je bilo iskustvo koje im je promenilo život.
“Kada pomislim na predsednika Kenedija i osnivanje Mirovnog korpusa, rekla bih da je to verovatno jedna od najvažnijih stvari koje je uradio kao predsednik. Da li bih preporučila Mirovni korpus drugima? Apsolutno. Kada bih se ja pitala, svaka mlada osoba koja je u srednjoj školi bi trebalo da ima to međunarodno iskustvo”, zaključuje Barbara Kamara.
Osnivanje Mirovnog korpusa ostaje veoma važan deo zaostavštine Džona Kenedija, smatra Haris Voford.
“Ljudi širom sveta su razmišljali to je ta Amerika u koju verujemo ili joj se nadamo – mlada, optimistična, puna elana. To je Amerika o kojoj čitamo, o kojoj smo razmišljali, nadali se i on nam je to omogućio”.
Od 1961. više od 200 hiljada Amerikanaca je služio u Mirovnom korpusu u 139 zemalja širom sveta.