Sećate se 700.000 korisnika DACA-e, programa iz ere predsednika Obame koji im je omogućio da žive i legalno rade u SAD iako su nedokumentovani imigranti? Takozvani „sanjari“ nisu mnogo u vestima ovih dana ali i dalje čekaju i nadaju se da će se nešto uraditi da se promeni njihov status, pre nego što program zauvek ne istekne. U Nevadi, gde Latinoamerikanci imaju značajan uticaj u tesnoj trci za američki Senat, neki od „sanjara“ računaju na to da će rezultat izbora promeniti stvari u njihovom slučaju. Drugi, međutim, nisu optimisti.
Huan Ulisez Huarez došao je u SAD iz Meksika kada je imao 10 godina. Zahvaljujući stipendiji koju je dobio, završio je koledž I postao lokalni TV reporter a 2017. je osvojio Emija.
"Ja sam zapravo osoba bez dokumenata, ja sam sanjar, korisnik DACA-e i ova nagrada ima poseban značaj zbog toga”, kaže Huarez.
"Kada mi je uručen Emi, želeo sam da to bude deo mog govora. Hteo sam da stanem pred sve te ljude, gledaoce kanala na engelskom jeziku i pokažem – to sam ja, to je DACA omogućila.”
Od 2012, kada je bivši predsednik Obama uveo program Odložene akcije za pridošle u detinjstvu, odnosno DACA, 700.000 imigranata koji su u SAD ušli ilegalno, kao deca, dobili su mogućnost da žive i rade u zemlji sa dozvolama koje se obnavljaju na svake dve godine.
Predsednik Tramp je u septembru 2017. saopštio da se program ukida, posle čega je Kongres pokušao da pronađe trajno rešenje. Više od godinu kasnije, dok se novembarski izbori bliže, sanjari poput Huareza i dalje čekaju. A druge kontroverze, kao što su izgradnja zida i razdvajanje imigrantskih porodica na američkoj granici sa Meksikom, zasenile su njihov problem.
“Uvek se nešto dešava što dobije prioritet. Iskreno, ljudi zaborave na ovu temu, zato što je ona sada stvar suda i misle – pa oni će to rešiti ili – eto, bar mogu da im se obnove dozvole boravka, to je okej za sada a onda se ništa ne uradi”, kaže Huarez.
Za 13,000 korisnika DACA-e u Nevadi, izbori 2018. mogli bi da dovedu do još jednog razočarenja ali su im bar pružili priliku da se čuje njihov glas. Hispanski stanovnici Nevade, koji čine 29 odsto populacije te države, pažljivo prate šta se događa.
"Ljudi razmišljaju na sledeći način – moja porodica je ugrožena, moje komšije, moji prijatelji su pod napadom. Možda ja lično nisam ugrožen ali mi je stalo do tih ljudi jer su deo mog života”, navodi Alisija Kontreras, direktorka organizacije "Mi Familia Vota" u Nevadi, koja se bavi registracijom birača.
Iako sanjari nemaju pravo glasa, neki misle da nemaju ništa da izgube ako ulože poslednji napor da podstaknu svoje sugrađane da glasaju.
"Moju generaciju često ne zanima politika, misle da njihov glas ništa ne znači. Tako da definitivno vršim pritisak na prijatelje i podstičem ih da mi se pridruže i pokušaju da dovedu do promena”, ističe Arhelija Riko, korisnica programa DACA.