Učenici srednjih škola, koji pohađaju predmet Građansko vaspitanje, osrednje su upoznati sa aktuelnim političkim zbivanjima i ne vide zemlju u Evropskoj uniji (EU), a imaju i veoma nisko poverenje u institucije vlasti, dok najviše veruju sebi, crkvi i porodici rezultati su ankete koje je sproveo tim Građanskih inicijativa.
Predstavljajući istraživanje "Evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje - 10 godina posle", rezultati su pokazali da su učenici tih škola "malo zainteresovani za politička zbivanja i društveni angažman, kao i da su osrednje upoznati sa aktuelnim političkim zbivanjima i uglavnom se informišu putem interneta (75 odsto) i televizije (53 odsto)".
Predmet istraživanja je bila analiza statusa i evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje koje je uvedeno u škole pre 18 godina.
Ukupan uzorak na kojem je rađeno istraživanje uključuje 1.073 učenika i učenica (58% devojaka i 42% mladića; 26% mladih iz gimnazija, i 74% učenika/ca srednjih stručnih škola), ukupno 36 nastavnika (17%) i nastavnica (83%) građanskog vaspitanja i 20 direktora/ki srednjih škola (36% žena, 64% muškaraca).
Docent Filozofskog fakulteta Zoran Pavlović, jedan od autora istraživanja, kaže da na pitanje koliko je po njihovom mišljenju važno za Srbiju da postane članica EU "samo 11 odsto njih je reklo da je to mnogo važno, a 25 odsto je odgovorilo sa nimalo".
Na pitanje da li bi bili prijatelji sa pripadnicima drugih etničkih i manjinskih grupa, trećina ispitanika navela da ne bi bili prijatelji sa Albancima (36%), po petina sa Hrvatima i Romima, a 41 odsto sa pripadnicima LGBT populacije, kao i sa osobama obolelim od side (40%).
Najznačajnije lične vrednosti i oblasti života mladih su lična sloboda, pravda, porodica, prijatelji, privatnost i slobodno vreme.
Istraživanje je pokazalo i da stepen poznavanja gradiva iz predmeta Građansko vaspitanje koje su mladi pokazali nije zadovoljavajući, ali je bolji nego kada je rađeno prethodno istraživanje 2009. godine.
Oni su najmanje ovladali pojmovima koji se tiču negativnih stavova prema drugim grupama, kao što je rasizam, etnocentrizam, suštine delatnosti nekih međunarodnih organizacija, pitanja građanskog aktivizma, uloge građana u demokratskom društvu, dok su ovladali temama koje su deo nekih drugih obaveznih predmeta u školi, kao što je sociologija.
Učenici su zadovoljni različitim aspketima nastave, posebno kada je reč o atmosferi na času i kompetencijama i procenjuju da su kroz ovaj predmet mnogo naučili o temama koje su vezane za značaj poštovanja zakona, ali i o svojim pravima i odgovornostima u školi.
Učenici su istakli pozitivan uticaj tema iz ovog predmeta na razvoj njihovih ličnih karakteristika u pogledu značaja argumentovanog iznošenja ličnih stavova, razvoj spremnosti za prihvatanje odgovornosti, samostalnosti u donošenju odluka i unapređenju saradnje sa drugima prilikom rešavanja
Nastavnici i direktori su zadovoljni sadržajem predmeta, veruju u vrednosti i korisnost samog gradiva, dok su nezadovoljni sistemskom podrškom tom predmetu, nepostojanjem priručnika i nastavnih materijala, kao i nedovoljnom podrška nadležnog ministarstva.
Kako se navodi u rezultatima istraživanja, 58 odsto ispitanih građana smatra da je ovaj predmet važan, 12 ga smatra nevažnim, dok je 22 odsto neodlučno.