Njujorška botanička bašta, park od stotinak hektara u Bronksu, naravno da je daleko od Francuske. Ali proteklih meseci, posetioci su u njoj mogli delimično da vide kako izgledaju najčuvenije francuske cvetne bašte – one koje je više od 40 godina negovao francuski impresionistički slikar Klod Mone.
„Moguće je da to što sam slikar dugujem cveću“, napisao je Klod Mone. On je taj dug otplatio blistavim slikama, među kojima mnoge sadrže cvetne i vodene motive iz bašte u njegovoj kući u Živernjiju, na severu Francuske. Njujorška botanička bašta je sada napravila delimičnu repliku vrtova u Živernjiju, koje mnogi znaju zahvaljujući Moneovim slikama. Direktorka izložbe je Kerin Daubmen.
„On je zaista bio zaprepašćujući baštovan i stvorio je ove divne kombinacije biljaka, i cveće – koje je predstavljeno ovde u Njujorškoj botaničkoj bašti – stvarno mu je bilo inspiracija za slike.“
„Velika aleja“, u koju se stupa kroz repliku Moneovih kućnih vratnica, raskošna je mešavina boja i oblika: georgina, ruža, ljiljana i desetina drugih.
„Ovo su ljiljani, koji su zaista važne biljke u Moneovoj bašti. Slikao ih je. Kada pogledamo njegove slike sa ljiljanima, jasno je da su oni nešto što definitivno mora da bude predstavljeno na ovakvoj izložbi. Isto kao i suncokreti, a u pozadini možete da vidite i ruže. Ruže su važan deo Moneove bašte. Poznato je da je gajio mnogo, mnogo različitih vrsta ruža. Rasporedili smo ih po lukovima duž glavne aleje i na drugim mestima u bašti.“
Mone je jedan od začetnika francuskog impresionističkog slikarstva. Bašte u Živernjiju je negovao od 1883. do smrti 1926. Ali osim Moneovih slika i njegovih cvetnih bašta u Živernjiju, koje su sada jedna od najvećih turističkih atrakcija u Francuskoj, autori izložbe su proučili i njegove arhive – od kataloga semenja koje je Mone kupovao, do njegove baštovanske filozofije.
„Pored svih vrsta detaljnih oznaka na izložbi, koje objašnjavaju zbog čega je Mone birao biljke koje je odabrao, ovo mi je njegova omiljena izreka: ‘Moje najbolje umetničko delo je moja bašta’.“
Izložba privlači veliku pažnju. Jednog od najtoplijih dana ovog leta, posetioci su rekli da su veoma zadovoljni što su došli – čak i mimo vodene bašte, sa rascvetalim ljiljanima i lokvanjima pod jarkim suncem.
„Zaista je izuzetno lepo, mada bih ja radije bila u Živernjiju nego u Bronksu, ali je ovo najbliže u ovoj situaciji.“
Na izložbi su prikazani i Moneova paleta, istorijske fotografije i fotografije današnjeg Živernjija umetničke fotografkinje Elizabet Marej. Tu su i dve originalne Moneove umetničke slike, od kojih jedna nikada nije bila izložena u Sjedinjenim Državama. Na njima su naslikane perunike, još jedna omiljena Moneova vrsta cveća.
Izložba se zatvara 21. oktobra.
„Moguće je da to što sam slikar dugujem cveću“, napisao je Klod Mone. On je taj dug otplatio blistavim slikama, među kojima mnoge sadrže cvetne i vodene motive iz bašte u njegovoj kući u Živernjiju, na severu Francuske. Njujorška botanička bašta je sada napravila delimičnu repliku vrtova u Živernjiju, koje mnogi znaju zahvaljujući Moneovim slikama. Direktorka izložbe je Kerin Daubmen.
„On je zaista bio zaprepašćujući baštovan i stvorio je ove divne kombinacije biljaka, i cveće – koje je predstavljeno ovde u Njujorškoj botaničkoj bašti – stvarno mu je bilo inspiracija za slike.“
„Velika aleja“, u koju se stupa kroz repliku Moneovih kućnih vratnica, raskošna je mešavina boja i oblika: georgina, ruža, ljiljana i desetina drugih.
„Ovo su ljiljani, koji su zaista važne biljke u Moneovoj bašti. Slikao ih je. Kada pogledamo njegove slike sa ljiljanima, jasno je da su oni nešto što definitivno mora da bude predstavljeno na ovakvoj izložbi. Isto kao i suncokreti, a u pozadini možete da vidite i ruže. Ruže su važan deo Moneove bašte. Poznato je da je gajio mnogo, mnogo različitih vrsta ruža. Rasporedili smo ih po lukovima duž glavne aleje i na drugim mestima u bašti.“
Mone je jedan od začetnika francuskog impresionističkog slikarstva. Bašte u Živernjiju je negovao od 1883. do smrti 1926. Ali osim Moneovih slika i njegovih cvetnih bašta u Živernjiju, koje su sada jedna od najvećih turističkih atrakcija u Francuskoj, autori izložbe su proučili i njegove arhive – od kataloga semenja koje je Mone kupovao, do njegove baštovanske filozofije.
„Pored svih vrsta detaljnih oznaka na izložbi, koje objašnjavaju zbog čega je Mone birao biljke koje je odabrao, ovo mi je njegova omiljena izreka: ‘Moje najbolje umetničko delo je moja bašta’.“
Izložba privlači veliku pažnju. Jednog od najtoplijih dana ovog leta, posetioci su rekli da su veoma zadovoljni što su došli – čak i mimo vodene bašte, sa rascvetalim ljiljanima i lokvanjima pod jarkim suncem.
„Zaista je izuzetno lepo, mada bih ja radije bila u Živernjiju nego u Bronksu, ali je ovo najbliže u ovoj situaciji.“
Na izložbi su prikazani i Moneova paleta, istorijske fotografije i fotografije današnjeg Živernjija umetničke fotografkinje Elizabet Marej. Tu su i dve originalne Moneove umetničke slike, od kojih jedna nikada nije bila izložena u Sjedinjenim Državama. Na njima su naslikane perunike, još jedna omiljena Moneova vrsta cveća.
Izložba se zatvara 21. oktobra.