Alhemičari vekovima pokušavaju da pretvore olovo u zlato, ali je već odavno dokazano da je to nemoguće. Drugi, sličan, san međutim – pretvaranje vode u gorivo – izgleda da je vrlo moguć. Naučnici u američkoj pomorskoj laboratoriji to su i dokazali kada su uspeli da pokrenu model aviona koji leti na slanu vodu.
Prirodni gas i tečna goriva, koja se koriste u raznim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem su hemijska jedinjenja vodonika i ugljenika i uglavnom se dobijaju iz podzemnih rezervi.
Ali, okeani su takođe ogromni rezervoari vodonika, i sve više ugljen dioksida, koji iz vazduha dospeva u slanu vodu i pri rastvaranju ta voda postaje kiselija.
Ekstrakcija tih hemikalija iz okeana i njihovo pretvaranje u vrstu tečnog goriva postalo je moguće uz pomoć najnovijih tehnoloških otkrića, kaže istraživač u američkoj mornarici, doktorka Heder Vilauer.
“Uspeli smo da pokažemo da možemo da ponovo spojimo ugljen dioksid i vodonik u laboratoriji i da možemo da dobijemo jednu vrstu tečnog goriva”.
Taj process zahteva dosta električne energije, koja se, iz ekonomskih razloga, crpi iz jeftinog izvora, poput nuklearnih elektrana.
Očigledno, najefikasnije mesto za tako nešto bi bilo na nosaču aviona na nuklearni pogon. Vilauer kaže da bi takvi brodovi jednog dana mogli sami da proizvode gorivo za avione.
“To potencijalno može sve da promeni jer će mornarica ili komercijalne kompanije moći da prave gorivo gde god im treba, kad god im treba”.
Novo gorivo je uspešno testirano na modelu aviona sa dvotaktnim motorom. Za sada, međutim, pravljenje takvog goriva iziskuje više energije nego što gorivo može da proizvede, ali istraživači se nadaju da će uskoro umanjiti taj odnos.
Vilauer kaže da novi proces neće povećati nivo ugljen dioksida u atmosferi, što doprinosi globalnom zagrevanju.
“Kada ga odstranimo iz morske vode, okean će da ga povuče nazad iz atmosfere jer je u konstantnoj ravnoteži. Nadamo se da će ovo biti neutralan proizvod u pogledu oslobadjanja ugljenika”.
Naučnici se takođe nadaju da će manje elektrane početi da pretvaraju morsku vodu u gorivo u narednih 15 godina.
Prirodni gas i tečna goriva, koja se koriste u raznim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem su hemijska jedinjenja vodonika i ugljenika i uglavnom se dobijaju iz podzemnih rezervi.
Ali, okeani su takođe ogromni rezervoari vodonika, i sve više ugljen dioksida, koji iz vazduha dospeva u slanu vodu i pri rastvaranju ta voda postaje kiselija.
Ekstrakcija tih hemikalija iz okeana i njihovo pretvaranje u vrstu tečnog goriva postalo je moguće uz pomoć najnovijih tehnoloških otkrića, kaže istraživač u američkoj mornarici, doktorka Heder Vilauer.
“Uspeli smo da pokažemo da možemo da ponovo spojimo ugljen dioksid i vodonik u laboratoriji i da možemo da dobijemo jednu vrstu tečnog goriva”.
Taj process zahteva dosta električne energije, koja se, iz ekonomskih razloga, crpi iz jeftinog izvora, poput nuklearnih elektrana.
Očigledno, najefikasnije mesto za tako nešto bi bilo na nosaču aviona na nuklearni pogon. Vilauer kaže da bi takvi brodovi jednog dana mogli sami da proizvode gorivo za avione.
“To potencijalno može sve da promeni jer će mornarica ili komercijalne kompanije moći da prave gorivo gde god im treba, kad god im treba”.
Novo gorivo je uspešno testirano na modelu aviona sa dvotaktnim motorom. Za sada, međutim, pravljenje takvog goriva iziskuje više energije nego što gorivo može da proizvede, ali istraživači se nadaju da će uskoro umanjiti taj odnos.
Vilauer kaže da novi proces neće povećati nivo ugljen dioksida u atmosferi, što doprinosi globalnom zagrevanju.
“Kada ga odstranimo iz morske vode, okean će da ga povuče nazad iz atmosfere jer je u konstantnoj ravnoteži. Nadamo se da će ovo biti neutralan proizvod u pogledu oslobadjanja ugljenika”.
Naučnici se takođe nadaju da će manje elektrane početi da pretvaraju morsku vodu u gorivo u narednih 15 godina.