Građani Srbije, čak 83 odsto njih, nemaju dovoljno informacija o programima koje finansira Evropska unija i šta je EU uložila u Srbiju, ali istraživanja pokazuju da je 60 odsto građana zainteresovano da to sazna, izjavio je šef Odeljenja za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji Pol Anri Prese na konferenciji "Kako komuniciramo EU", organizovanoj povodom zaključenja programa TACSO, kroz koji EU podržava organizacije civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.
Prese je rekao da građani više informacija o aktivnostima EU u Srbiji očekuju od medija, civilnog sektora, akademske zajednice, ali i srpske vlade i same Delegacije EU.
"Sve zemlje regiona na putu su ka članstvu u EU i veoma je važno da razgovaramo i razmenimo iskustva kako bolje informisati građane o EU", poručio je Prese.
Nataša Dragojlović, koordinatorka u Nacionalnoj konvenciji o EU iz Srbije, rekla je da se u tom telu komunicira o "dosadnijem" delu integracija. Jezik koji se koristi, dodala je, jeste tehnički, sa previše fraza i pravnih termina.
"Nama nisu potrebne reklame, potrebni su nam odnosi sa javnošću. Svaki dan treba da pričamo sa ljudima i da im govorimo o svakoj pogodnosti procesa pregovora", rekla je ona i zaključila da je EU "dobar proizvod, povezan je sa svakodnevnim životom.
"Naš glavni cilj je da ubedimo građane da je proces EU integracija najbolji način da sačuvaju svoj interes i način života na najvšem nivou", rekla je Dragojlović.
Pozvala je da se organizcije civilnog društva ne obraćaju samo ljudima koji o EU "misle kao i mi", već da se upuste u izazov i obrate ljudima koji su evroskeptici.
I Marina Vujačić, državna sekretarka u Ministarstvu za evropske poslove Crne Gore, pozvala je da se građaima pristupa različito i ocenila da nije moguće imati identičan metod za sve grupe u društvu.
"EU institucije ne mogu, takođe, na isti način da komuniciraju sa građanima Srbije i Gruzije. Treba da imaju znanje o svim specifičnostima u kulturi i slično, da pokušaju da objasne da EU zaista podržava te razlike", smatra Nataša Dragojlović.
Dobrila Močević, saradnica TACSO projekta iz Bosne i Hercegovine, rekla je da u toj zemlji "polovina ljudi" veruje da su Rusi najveći finansijski podržavaoci; ne Evropska unija, ne Sjedinjene Države, već Rusija.
"Treba razmišljati o izazovima pred kojima smo", rekla je ona i ocenila da su očekivanja ljudi od EU integracija mahom u vezi sa lakšim nalaženjem posla i lakšim fizičkim odlaskom u druge zemlje EU.
Ekspertkinja za komunikacije na projektima EU Suzana Miličić rekla je da joj se nakon iskustva razgovora sa mladima i studentima u Srbiji ponekad čini "da smo još uvek na početku; ne kao 2000. godine, ali na početku".
Ocenila je da je stanje u medijima loše, da se iskusniji novinari i urednici bore da "doslovce opstanu", dok je istovremeno stasala nova generacija mladih novinara koji "ne znaju ništa o izveštavanju". Uz to, i region je, kao i u drugim delovima sveta, u eri lažnih vesti.
Na Kosovu ne postoji problem evroskepticizma, rekla je Venera Hajrulahu iz Kosovske fondacije za civilno društvo. Podrška evrointegracijama je na nivou od 90 odsto, a glavni problem koji ljudi vide je nemogućnost da se slobodno putuje - neki i čitav život ne mogu slobodno da putuju.
"Građani dosta ispravno znaju šta su benefiti - rad i život u EU, mir i stabilnost. Šta drugo da tražimo od njih", upitala je ona i pozvala da se građani što više uključuju u proces integracija, te da se što više šire dobre vesti.
Javljajući se za reč iz publike, Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa osvrnula se na poziv na razgovor sa evroskepticima.
"Svi smo sad pomalo evroskeptici", ocenila je ona i u tom konekstu pomenula ograničavanje sloboda u Mađarskoj, policijsku brutalnost u Španiji, Bregzit, krizu u Grčkoj...
"Moramo da razmišljamo 'izvan kutije'. Potrebno je da u svakom selu imamo nešto što je učinila EU. Ljude treba slušati i pitati ih šta im je potrebno. Idite i razgovarajte sa ljudima, kao ljudi iz EU, pitajte ih šta im treba. Uradite onako kako oni misle da treba", rekla je ona.