Novac možda ne kupuje sreću, ali analiza najsrećnijih i najnesrećnijih američkih država sugeriše da nedostatak gotovine može doprineti da se ljudi osećaju loše.
„Sve veće bogatstvo vas ne čini sve srećnijim, ali iskustvo siromaštva definitivno može da vas učini nesrećnim“, kaže Mirijam Lis, profesorka psihologije na Univerzitetu Meri Vašington u Frederiksburgu, Virdžinija.
To je zato što je osnovne potrebe za kućom, hranom, odećom, bezbednošću, zdravstvenom zaštitom i prevozom teško zadovoljiti kada ljudi nisu finansijski bezbedni, dodaje ona.
Da bi procenila nivoe sreće u svih 50 država, kompanija za lične finansije ValletHub je razmotrila tri ključna faktora: emocionalno i fizičko blagostanje, radno okruženje i zajednicu i okolinu. Juta, Havaji, Merilend, Minesota i Nju Džersi su bile najsrećnije države, prema analizi WalletHub-a.
Lis smatra da ima smisla da se Juta pojavila kao najsrećnija država, gde se oko 60 odsto njenog stanovništva izjašnjavaju kao mormoni.
„To me ne čudi, jer mislim da postoji veza između verske pripadnosti i sreće“, kaže Lis. „A to je uglavnom zbog zajednice i veze koju ljudi doživljavaju ako se osećate negovano i voljeno u svojoj zajednici.“
WalletHub kao najnesrećnije države označava Arkanzas, Kentaki, Luizijanu, Tenesi i Zapadnu Virdžiniju.
„Za mene to nije iznenađujuće. Ovo su siromašne države“, kaže Lis.
Ona dodaje da, da bi bila srećna, osoba mora da ima osećaj autonomije, da se oseća kompetentnom i da ima jake i smislene odnose sa drugima.
„Potrebno vam je dovoljno novca da budete sigurni i sposobni da zadovoljite i te osnovne ljudske potrebe stanovanja i sigurnosti“, kaže Lis.
„Ali i psihološke potrebe vremena za izgradnju odnosa, sposobnost da se bavite poslom koji ima smisla - a ne ono što mrzite samo da biste platili račune - i sposobnost da imate samostalnost i fleksibilnost u pogledu toga kako provodite svoj dan."
Analiza je pokazala da se samo polovina Amerikanaca oseća „veoma zadovoljno“ svojim ličnim životom. Lis kaže da postoji genetska komponenta sreće koju ljudi ne mogu da promene. Objašnjava, međutim, da je veliki deo sreće - oko 40 odsto - pod uticajem angažovanja u onome što ona naziva „smišljenim“ aktivnostima.
„Ako zaista obraćamo pažnju i uživamo kada jedemo, kada smo na prelepoj lokaciji, to povećava svesnost“, kaže ona. „Vežbanje zahvalnosti je zaista moćna, namerna aktivnost koja ima neke zaista snažne efekte. Povezanost sa zajednicom i ljubaznost na neki način idu ruku pod ruku, mnogo volontiranja, uključivanja u zajednicu. To su sve stvari koje mogu povećati vašu sreću.”
Selidba u neku od najsrećnijih država vas neće automatski usrećiti, kaže ona, osim ako vaše najkritičnije potrebe nisu zadovoljene.
„Živite negde gde možete priuštiti svoj način života, jer ako ne možete, to zaista ograničava vašu samostalnost“, kaže Lis. „Takođe želite da živite na mestu gde imate značajan posao koji vam omogućava da osetite da ste sposobni. Ali takođe mislim da je zaista važno živeti negde gde možete razviti prave i značajne veze i odnose sa drugim ljudima”.