Jezička distanca jedan je od najvećih probema u komunikaciji Srba i Albanaca na Kosovu, kao i u medijskom izveštavanju i ne postoji inicijativa da se ta barijera otkloni, jedan od zaključaka sa panela “Izazovi novinarskog istraživanja o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine u okviru konferencije “Realizacija normalizacije - Budućnost Beograda i Prištine”.
Dopisnik Glasa Amerike sa Kosova, Budimir Ničić, kaže da je novinarstvo na Kosovu profesija visokog rizika, što je stav kosovske policije. Naveo je da se godišnje u proseku desi 30 napada na novinare i njihovu imovinu, te da se tu ne dele na Srbe i Albance.
U periodu od 1998. do 2005. godine prijavljeno je 14 ubijenih i nestalih novinara, kaže Ničić i dodaje da su sedmorica Srbi i isto toliko Albanci, te da do danas nijedan od tih slučajeva nije razjašnjen.
“Problem je i novac, pogotovu za srpske medije,” kaže Ničić i navodi da na Kosovu ima 35 srpskih medija, koji opstaju kroz projektno finansiranje, male projekte, koji su, kaže, dovoljni za preživljavanje.
“Uloga medija nije da mi mirimo nekoga, kao i da ne svađamo narode, zajednice, bilo koga. Naš posao je da profesionalno radimo svoj posao i da sarađujemo, a saradnja je na veoma niskom nivou”, naveo je Ničić.
Novinar produkcijske kuće “Mreža” Boban Trajković istakao je da je jedan od najvećih problema vezanih za izveštavanje sa Kosova jezička barijera, što je ilustrovao kroz svoje iskustvo sa intervjuuom sa Hašimom Tačijem pre nekoliko godina.
Tači nije hteo ili ne zna da govori na srpskom, a slabo govori engleski, tako da je uz prevodioca odlučeno da on priča na albanskom.
“Vratili smo se za Beograd i trebalo je da izmontiramo intervju. Pozvao sam prijatelja sa Filološkog fakulteta, on je gledao, slušao, ali nije ništa razumeo. Tako taj intervju nikada nije objavljen,” ispričao je Trajković.
Novinar Klan TV Idro Seferi istakao je da mediji ne prate dijalog Beograda i Prištine, već prate konflikte.
“Dijalog Srbije i Kosova ne postoji, a mi imamo vikend ratove,” kazao je Seferi.
Naveo je da kolege Srbi i Albanci u Beogradu sarađuju međusobno, te da to nije sporno i dodao da je problem u tome da mediji nemaju nameru politički ili javno da se pomire.
“U Srbiji, kao i na Kosovu, dosta je navijačkog novinarstva, nebitno za koga se navija, ali iznose se stavovi. Pošto su konflikti česti, novinari nemaju ni vremena da napišu neki pozitivan tekst”, naveo je Seferi.
“Kada su hapsili Ðurića, ja sam imao problem, jer se neko setio da meni u Beogradu ne da da uđem u Predsedništvo na konferenciju za štampu. Kolege su rekle da neće ni oni da uđu, nakon čega je predsednik poslao poruku da treba i ja da uđem na tu konferenciju”, ispričao je Seferi i dodao da je jedan od problema i jezička barijera.
Glavna i odgovorna urednica Kossev iz Prištine Tatjana Lazarević navela je da u procesu normalizacije, za koji trenutno kaže da je proces nenormalizacije, mediji igraju svoju ulogu kao jedan od aktera.
Navela je da se na današnjim naslovnim stranama u srpskoj štampi nalaze samo naslovi nenormalizacije, te da u prištinskim medijima dominiraju teme vojske Kosova i jačanje mera protiv Srbije, što u drugi plan treba da stavi početak suđenja u Hagu Albancima.
Novinarka WDR radia iz Prištine Violeta Oroshi kazala je da mediji realnim izveštavanjem mogu da privuku pažnju onih koji žive u predrasudama.
Ističe da se trenutno u medijima narod plaši temom stvaranjem vojske Kosova i navodi da je to samo jedan formalno pravni okvir koji će se izglasati u Skupštini 14. decembra, a da će formiranje trajati u narednih 10 godina, te da će vojska imati lako naoružanje, neće čuvati granice i da se ne stvara zbog Srba.
