Ministri inostranih poslova zemalja članica NATO-a u petak su saopštili da su i dalje jedinstveni protiv bilo koje moguće ruske vojne akcije u Ukrajini i signalizirali da su mnogi bezbednosni zahtevi Kremlja neprihvatljivi.
Ministri 30 članica razgovarali su putem video linka uoči pregovora Sjedinjenih Država i Rusije u ponedeljak, posle kojih će biti održan sastanak ruskih zvaničnika i NATO-a i širi razgovori u Beču, podstaknuti zahtevima Moskve da joj se pruže bezbednosne garancije.
"Ministri inostranih poslova svih NATO članica su na današnjoj vanrednoj sednici potvrdili jedinstvo u odgovoru na rusku agresiju protiv Ukrajine", saopštila je američka misija pri Alijansi.
Rusija je rasporedila veliki broj vojnika blizu granice sa Ukrajinom i želi pravno obavezujuće garancije da se NATO neće širiti ka istoku i da će okončati vojnu saradnju sa Ukrajinom i Gruzijom.
Moskva odbacuje optužbe da planira da izvrši invaziju na Ukrajinu i umesto toga optužuje Kijev da gomila snage na istoku Ukrajine.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je predsedavao sastankom u petak, pozdravio je razgovore sa Moskvom naredne sedmice, nakon što su se dve strane više meseci međusobno optuživale za ugrožavanje mira i stabilnosti u Evropi.
Međutim, Stoltenberg je na konferenciji za novinare u sedištu NATO u Briselu poručio: "Ideja da je Ukrajina pretnja za Rusije je preokretanje stvari. Ukrajina nije pretnja za Rusiju. Za nju je izazov ideja demokratske i stabilne Ukrajine", naglasio je Stoltenberg.
U Vašingtonu, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je posle NATO sastanka da je diplomatsko rešenje pitanja raspoređivanja ruskih snaga na granici sa Ukrajinom i dalje moguće i poželjno, ali da je Alijansa spremna da snažno odgovori na rusku agresiju.
Blinken je optužio Moskvu za širenje dezinformacija o Ukrajini, kroz tvrdnje da bivša sovjetska republika preti Rusiji i pokušava da izazove konflikt.
"Otvorena vrata"
Ne postoje izgledi da Ukrajina i Gruzija - koje su u teritorijalnom sporu sa Moskvom - skoro postanu članice Alijanse, ocenjuje agencija Rojters. Međutim, Stoltenberg je rekao da je prijem Severne Makedonije i Crne Gore pokazao da "vrata NATO-a ostaju otvorena".
Stoltenberg je dodao da bi bilo neprihvatljivo dati Rusiji pravo veta na odluku o tome koja zemlja može da se u budućnosti pridruži NATO-u.
"Ne možemo da dođemo u situaciju gde imamo NATO članice drugog reda, gde Alijansi nije dozvoljeno da ih štiti", naglasio je generalni sekretar NATO.
Ministri inostranih poslova Letonije, Estonije, Belgije i Slovačke su na Tviteru poručili isto, naglašavajući da NATO ne može da slabi svoje ključne principe ili vrednosti.
NATO želi da se Moskva ponovo angažuje u mirovnom procesu u istočnoj Ukrajini, gde je oko 15.000 ljudi poginulo tokom sedmogodišnjeg konflikta između snaga ukrajinske vlade i proruskih separatista.
