Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u Briselu da je Rusija pokrenula ozbiljno nagomilavanje trupa i unutar Ukrajine i duž granice, rasporedjujući vojnike i sofisticiranu opremu uključujući i sisteme za vazdušnu odbranu. On je pozvao Moskvu da povuče trupe i doprinese “mirnom rešenju u Ukrajini”. Nemački ministar inostranih poslova, Frank-Valter Štajnamejr takodje je pozvao sve strane u konfliktu da se pridržavaju primirja postignutog u septembru.
Šef nemačke diplomatije, koji je danas putovao izmedju Kijeva i Moskve u nastojanju da ublaži tenzije, rekao je novinarima u Kijevu posle susreta sa ukrajinskim presdednikom Porošenkom, da obe strane treba da se pridržavaju sporazuma iz Minska, koliko god da je on nesavršen.
"Bilo je mnogo slučajeva kršenja sporazuma iz Minska ali po meni on i dalje treba da bude osnova. Zato pozivamo na primenu i poštovanje sporazuma koje ste sklopili sa predsednikom Putinom", poručio je Štajnmajer.
On se danas takodje sastao sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom, koji je okrivio Rusiju za kršenje sporazuma iz Minska. Dogovorom, koji je potpisan 5. septembra, zamrznute su linije fronta izmedju dve strane iako je teška artiljerijska vatra u kojoj i dalje svakodnevno ginu vojnici i civili – nastavljena. Prema podacima UN-a u vojnom konfliktu u istočnoj Ukrajini do sada je ubijeno više od 4,000 ljudi, a raseljeno milion gradjana.
Uoči Štajnmajerove posete Moskvi, ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio je da postoje male šanse da će ta poseta doneti veći proboj i promeniti politiku Kremlja prema Ukrajini. On je medjutim izjavio da je za Rusiju važno da održava stalan dijalog sa Nemačkom i drugim evropskim zemljama.
"U sadašnjoj situaciji je neophodno održavati svakodnevni dijalog, tako da ne podstičemo glasine i iskrivljene interpretacije – koje se čuju i vide u masovnim medijima – već treba da direktno postavljamo pitanja od obostranog interesa i dajemo iskrene odgovore", rekao je Lavrov.
Iako su se ministri spoljnih poslova EU juče uzdržali od uvodjenja novih sankcija Rusiji, nemačka kancelarka Angela Merkel je posle samita G-20 optužila Kremlj da je aneksijom Krima podrio mir u Evropi. Ona je istakla da regionalni konflikti kao što je onaj u istočnoj Ukrajini mogu da prerastu u veći požar, ističući da se "ne radi samo o Ukrajini" nego i Gruziji i Moldaviji.
"Moramo se zapitati i o Srbiji, zapitati o drugim zemljama zapadnog Balkana", istakla je Merkel.
Dan ranije, ruski predsednik je u intervjuu nemačkoj televiziji ARD poručio da Rusija nije prekršila medjunarodno pravo aneksijom Krima, podsećajući na noviji presedan Kosova, gde je Medjunarodni sud pravde podržao pravo njegovih gradjana na samoopredeljenje.
Za to vreme, tokom anti-vladinih protesta u nekoliko evropskih zemalja gradjani su izrazili protivljenje nečemu što vide kao nastojanje svojih lidera da zemlje uvuku u interesnu sferu Kremlja.
U Budimpešti, više od 10,000 Madjara juče je tražilo ostavku premijera Viktora Orbana čiji kritičari tvrde da pokušava da ograniči demokratske slobode i približi zemlju Moskvi.
Na jučerašnjim protestima u Češkoj, kojim je obeleženo 25 godina od pada komunizma, nekoliko hiljada gradjana Praga pokazalo je simbolični “crveni karton” predsedniku Milošu Zemanu optužujući ga da se suviše približava Moskvi.