NATO savez potvrdio je u nedelju da će njegov dugogodišnji generalni sekretar Jens Stoltenberg napustiti funkciju u oktobru, što je pokrenulo nove spekulacije o njegovom nasledniku.
Diplomate u Briselu kažu da nema konsenzusa oko toga ko bi trebalo da zameni bivšeg norveškog premijera na čelu Severnoatlantskog saveza.
Neki saveznici razmatrali su plan za produženje njegovog već devetogodišnjeg mandata da bi nadgledao reakciju NATO-a na krizu koju je izazvao ruski rat protiv Ukrajine.
Međutim, u nedelju, ubrzo nakon što se Stoltenberg vratio sa sastanaka na visokom nivou u Vašingtonu, njegova portparolka je potvrdila da će napustiti funkciju kasnije ove godine.
"Mandat generalnog sekretara Jensa Stoltenberga tri puta je produžen i on je bio na dužnosti skoro devet godina", izjavila je portparolka Oana Lungesku. "Mandat generalnog sekretara ističe u oktobru ove godine i on nema nameru da traži novo produženje."
Odluka Stoltenberga da se povuče sa funkcije usmeriće pažnju na trku između visokih evropskih zvaničnika koji će ga zameniti, dok vlade već diskretno puštaju vesti o kandidatima u medijima.
Generalni sekretar je uvek bio Evropljanin, čak i ako u praksi Vašington ima odlučujući glas o njegovoj - ili možda, ovaj put, o njenoj - nominaciji.
Iako je svakodnevni posao generalnog sekretara koordinisanje i traženje konsenzusa među 30 saveznika, sam izbor biće smatran simboličnim pravcem NATO-a.
Poslednji put kada je Stoltenbergova budućnost bila u pitanju – u februaru 2022, kada je imenovan za budućeg šefa norveške centralne banke, da bi se kasnije povukao – spekulacije su bile fokusirane na žene.
Već sedam decenija na čelu saveza bili su zapadnoevropski muškarci i mnogi posmatrači su mislili da je vreme da žena ili istočnjak preuzmu kontrolu.
Poslednja četvorica šefova NATO-a bili su Britanac, Holanđanin, Danac, i sada Norvežanin. U međuvremenu, strateški fokus saveza prešao je na istočnu stranu, gde se nove članice na baltičkim i crnomorskim obalama suočavaju sa agresivnom Rusijom.
Poljska i baltičke zemlje sada vide svoja dugogodišnja upozorenja o Moskvi kao opravdana, i predvode pozive za naoružavanje i podršku Ukrajini protiv invazije.
To je dovelo do poziva NATO-u da za generalnog sekretara imenuje zvaničnice kao što su premijerka Litvanije, Ingrida Simonite ili njena koleginica iz Estonije, Kaja Kalas.
Njih dve su dugo zauzimale čvrst stav protiv Rusije, što bi moglo da ih preporuči za položaj u nekim članicama, ali i da bude prepreka za pristanak pojedinih saveznika.
Neki tvrde da bi imenovanje kandidata sa Baltika bilo previše provokativno prema Rusiji, i gurnulo saveznike – koji već naoružavaju i finansiraju snage u Kijevu – bliže direktnom sukobu sa Moskvom.
Pojedini posmatrači, uključujući neke zvaničnike NATO-a, ukazuju da se Kalas pokazala kao suviše uspešan zagovornik istočne pozicije, što je izazvalo ogorčenje u zapadnim prestonicama.
Zvanične kandidature nisu objavljene, ali su diplomate u Briselu ukazale da će Holandija imenovati svoju ministarku odbrane Kajsu Olongren.
Britanija je u međuvremenu već obezbedila tri generalna sekretara u istoriji saveza i tradicionalno voli sebe da vidi kao most između Evrope i SAD-a.
Britanski ministar odbrane Ben Volas često se navodi kao mogući kandidat, ali to možda neće dobro prihvaćeno u savezničkim zemljama koje su takođe članice Evropske unije.
Britanija, posebno pod bivšim premijerom Borisom Džonsonom, stekla je prijatelje u Ukrajini jer je rano i glasno podržala njenu odbranu, ali je Bregzit narušio veze Londona sa mnogim prestonicama EU.
To ostavlja južno krilo NATO-a, sa zvaničnicima kao što su 75-godišnji bivši italijanski premijer Mario Dragi i rumunski predsednik Klaus Johanis, navodno u igri.
Takođe se postavlja šta ako NATO prvi put postavi generalnog sekretara koji nije iz Evrope i opredeli se za Kanađanina, kao što je potpredsednica vlade Kristia Frilend?
"Ne postoji konsenzus", priznao je jedan visoki zvaničnik NATO-a, usred sugestija da administracija predsednika SAD-a Džoa Bajdena tek treba da razmisli o nasledniku.
Stoltenberg je preuzeo funkciju u sedištu NATO-a u Briselu 1. oktobra 2014, i nadgledao je zapadni savez kroz nekoliko međunarodnih kriza.
Pripadnici NATO-a i američke snage napustili su Avganistan u avgustu 2021. godine, neposredno pre nego što je prestonica Kabul pala u ruke talibanskih snaga, koje su oživele njegov islamski režim.
Stoltenberg je takođe nadgledao odgovor NATO-a na invaziju Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Rat koji je u toku, najbrutalniji je na evropskom tlu od 1940-ih.
On je bio uvaženi generalni sekretar, a posebno kao most između evropskih saveznika i Vašingtona, tokom administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa koji je često kritikovao NATO.
