Evropskim liderima nije se dopao komentar američkog predsednika Donalda Trampa da je NATO “zastarela” institucija. Alijansa je temelj evropske bezbednosti od kraja Drugog svetskog rata – ali neki lideri Evropske unije ističu da Evropa sada mora da preuzme odgovornost za svoju odbranu. Stari kontinent mogao bi da se suoči da ogromnim vojnim deficitom bez podrške Sjedinjenih Država.
Nemačka vojska se priprema za razmeštanje svojih trupa u Litvaniji, u sklopu pojačanja NATO snaga u baltičkim zemljama i Poljskoj, gde je predviđeno stacioniranje 4.000 vojnika. Cilj tog poteza je da se pruže uveravanja državama na prvoj liniji fronta.
Međutim nedavna opaska američkog predsednika Donalda Trampa tokom jednog intervjua da je NATO “zastareo”, potresla je evropske saveznice.
“Uz krize koje smo imali prošle godine - Ukrajina, Sirija, Južno kinesko more, Severna Koreja itd. - sada se u transatlantskom prostoru pojavila skoro pa panika. Da li je NATO zastareo ili ne? Da li je Evropska unija nešto što Sjedinjene Države mogu ili bi trebalo da ignorišu, ili je EU najvažniji američki partner?”, upitao je Volfgang Išinger, predsedavajući bezbednosne konferencije u Minhenu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel odgovorila je rekavši da je sudbina Evrope sada u njenim sopstvenim rukama. Međutim biće potrebna dramatična promena evropske politike kako bi se nadoknadio bilo kakav prekid savezništva sa Sjedinjenim Državama.
"Iako postoji dosta priče o bližoj saradnji unutar Evropske unije, jednostavno ne postoji zamena za američku vojnu moć. Oko 75 odsto svih vojnih resursa u NATO-u pripadaju Sjedinjenim Državama”, podseća Džonatan Ijal iz Instituta za ujedinjene kraljevske službe.
Nemačka i još nekoliko evropskih NATO saveznica na odbranu trenutno troše daleko manje od 2 procenta BDP-a, na šta su se obavezali 2014. godine.
"Postoje obećanja u Nemačkoj da će se povećati odbrambena potrošnja, ali još smo daleko od toga – pogotovo što se ove godine održavaju izbori u Nemačkoj. I ostaćemo daleko od toga – od svake šanse za značajno povećanje odbrambenih troškova”, kaže Ijal.
Vodeće NATO članice među kojima su Francuska, Nemačka, Španija i Italija žele bližu vojnu i obaveštajnu saradnju u EU, što podržava i Brisel.
“Pod jedan, to znači da će Evroplljani početi ozbiljnije da shvataju svoju bezbednost. Mi smo to započeli mnogo pre referenduma u Velikoj Britaniji, mnogo pre američkih izbora, jer bezbednost je za Evropljane prioritet”, ističe Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku.
Velika Britanija blokirala je pokušaje za formiranje evropske vojne alijanse – iz straha da bi mogla da umanji važnost NATO-a.
Ali imajući u vidu da će Velika Britanija napustiti evropski blok u narednih nekoliko godina, ideja o vojsci Evropske unije mogla bi ponovo da postane popularna.