Sve nuklearne elektrane trenutno u pogonu stvaraju energiju cepanjem atoma uranijuma, što je proces kojim se dobija velika količina korisne toplote, ali u isto vreme i mnogo štetnog i smrtonosnog nuklearnog otpada. Suprotan proces, fuzija, takođe stvara toplotu, ali gotovo nikakvu štetnu radijaciju. Problem je što je fuziju daleko teže postići. Naučnici iz 35 zemalja, među kojima su Sjedinjene Države, Rusija i Kina, uz velike muke pokušavaju da reše taj problem i da naprave tehnologiju, koja će pružiti svetu izvor enerije za hiljade godina. Generalni direktor tog projekta, govorio je za Glas Amerike.
Naučnici odavno znaju da se fuzijom dva izotopa vodonika – deuterijuma i tritijuma oslobađaju ogromne količine energije i veoma malo radijacije. Međutim za takvu fuziju neophodni su toplota i pritisak kakvi su na Suncu, samo usmereni na daleko manju površinu – veličine oko jednog novčića.
Što se tiče moderne tehnolgije – taj poduhvat je izuzetno težak, ali ipak dostižan. Moćni laseri mogli bi da stvore pritisak i toplotu, dok bi ogromni magneti omogućili levitaciju malenog sunca u sredini specijalne komore.
Fuzija bi, kako se predviđa, pružila i do deset puta više energije nego što koristi.
Projekat pod imenom I-TER započeo je 1985. godine na jugu Francuske i veoma lagano se kreće ka ispunjenju planova. U međuvremenu se umešala politika, a pojavile su se i organizacione i finansijske poteškoće.
Novi generalni direktor, francuski fizičar i hemičar dr Bernar Bigo međutim ističe da je reaktor najzad na putu da bude dovršen.
“Npr. prva isporuka za ono što nazivamo kriostatom stiže iz Indije. Kompanija Dženeral Atomiks iz Sjedinjenih Država uspela je da dostavi prvi set centralnog solenoida”.
Kongresna komisija koja odlučuje o američkom učešću u ovom projektu ima promenjivo mišljenje. Prvo su se 1998. povukli iz projekta, da bi se ponovo priključili 2005, a zatim drastično smanjili finansiranje 2008. Bigo je došao u Sjedinjene Države da pokuša da ubedi Komisiju da bi zemlja trebalo da ostane uključena u projekat.
“Sjedinjene Države se pitaju da li vredi nastaviti sa ovim projektom u narednim godinama ili bi trebalo odustati. Veoma je važno da im pokažemo, uprkos činjenici da imaju učešće od 9 odsto, da će se projekat nastaviti i da vredi ostati uključen u njega”.
Bigo dodaje da ukoliko novi raspored, koji su potpisali sedam ključnih članova, među kojima su Sjedinjene Države, Kina i Rusija – sastavljanje reaktora bi moglo da bude završeno do 2025, dok bi prvi eksperimenti mogli da počnu 2028.
Reaktor će na kraju koštati nekoliko milijardi dolara, ali ukoliko sve bude išlo po planu, rezultati će biti bukvalno neprocenjivi.
