Međunarodni monetarni fond ocenio je da je makroekonomska stabilnost u Srbiji dodatno ojačana u periodu od konsultacija 2017. godine, saopštila je Narodna banka Srbije.
U saopštenju se kaže da je Odbor izvršnih direktora MMF-a doneo odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, a istovremeno su zaključene konsultacije po članu IV Statuta te međunarodne finansijske organizacije sa Srbijom.
Privredni rast, koji je u 2018. godini ubrzan na 4,3 odsto, bio najviši u poslednjih deset godina, a fiskalna disciplina se ustalila, pa je od početka 2017. budžet opšte države u suficitu, a učešće javnog duga u BDP-u je niži za oko 15 procenata, prenosi NBS zaključke MMF-a.
Uz to, nezaploslenost se i dalje smanjuje, inflacija je očuvana na niskom nivou, a finansijski sektor je stabilan, uz pad učešća problematičnih kredita banaka u ukupnim kreditima na 5,4 odsto, "što je najniži nivo ikada", kaže se u saopštenju.
Sprovedene su važne reforme u cilju modernizacije Poreske uprave, dodaje NBS, a MMF posebno ističe značajan napredak koji je postignut u otklanjanju nedostataka u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Kao i u slučaju drugih zemalja, ocenjuje se da su i dalje prisutni kratkoročni rizici iz međunarodnog okruženja, koji se mogu preneti i na našu ekonomiju, uključujući i slabiji od očekivanog rast naših ključnih trgovinskih partnera.
Ukazuje se da na srednji rok ekonomska politika treba da obezbedi da strukturni faktori budu podsticajni za rast, a to uključuje širenje mogućnosti za dodatno zapošljavanje, unapređenje javnih usluga i smanjenje sive ekonomije.
Kaže se da su kratkoročni izgledi Srbije ostali pozitivni, uz rast koji je za 2019. godinu projektovan na 3,5 odsto, a u drugoj polovini ove godine trebalo bi da dođe do ubrzanja rasta u uslovima visokog priliva stranih direktnih investicija, kontinuiranih investicija države i očekivanog oporavka u zemljama koji su najznačajniji trgovinski partneri Srbije.