Pred poslanicima Skupštine Srbije našao se Predlog izmena Krivičnog zakonika koji, između ostalog, predviđa da je svako negiranje genocida, koje je utvrđeno pravosnažnom odlukom srpskih sudova i Međunarodnog krivičnog suda - krivično delo. Na prvi pogled potez za pohvalu, međutim u javnosti se čuju kritike i pitanja – zašto se kažnjavanje negiranja genocida odnosi samo na presude domaćih sudova i samo Međunarodnog krivičnog suda, a ne i na presude Haškog tribunala koji je gonio počinioce najtežih zločina sa ovih prostora.
Usvajanjem odredbe iz Krivičnog zakonika koja predviđa da je negiranje genocide krivično delo, Srbija će se uskladiti sa evropskim dokumentima, poručila je javnosti ministarka pravde Nela Kuburović.
“Na ovaj način ispunjavamo obavezu iz odluke Saveta EU kojom je propisano da svako negiranje genocide, koje je predviđeno Statutom Međunarodnog krivičnog suda, predstavlja krivično delo. Na ovaj način ispunjavamo svoje obaveze prema evropskim dokumentima”, rekla je Kuburović.
Raspravu koja je povodom ovog predloga izmena Krivičnog zakona usledila u Skupštini, obeležila je polemika šefova poslaničkih grupa Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića.
Šešelj je rekao da negiranje zločina mora biti dozvoljeno kao kritika sudske vlasti i da će na svakom mestu dokazivati bolje od bilo kod pravnika da u Srebrenici nije bilo genocida.
On tvrdi da u Srebrenici nije bilo genocida, navodeći da su tamo streljani samo ratni zarobljenici i da nijedna žena i dete nisu ubijeni. Ipak, on je naglasio da ne opravda taj "ogroman zločin" i "ogromnu sramotu koja je naneta srpskom narodu”.
Poslanici njegove Srpske radikalne stranke u skupštini su nosili bedževe na kojima je pisalo "U Srebrenici nije bilo genocida".
Ovakvim stavovima usprotivio se lider LDP-a Čedomor Jovanović, koji je rekao da Skupština Srbije "ni u jednom trenutku ne sme zanemariti obavezu koju ima prema ovom društvu, da štiti sistem vrednosti".
Jovanović je podsetio da je usvojena Rezolucija o Srebrenici i da ona obavezuje parlament. Da se u ovoj zemlji ludilo sankcionisalo, rekao je Jovanović, ne bismo crveneli kao što crvenimo kada pogledamo šta su neki među nama uradili nanoseći najmanju štetu sebi, a posebno veliku i trajnu štetu našem narodu.
On je kasnije pred novinarima ocenio da predlog vlade o izmenama Krivičnog zakonika govori o činjenici da Srbija mora da se menja i da se više ne može izbegavati ono što je do sada bilo moguće, a to je jasan stav osude svakog genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnog zločina.
Navodeći da na prvi pogled izgleda kao da vlada pokusava da marginalizuje presude Haškog tribunala i da marginalizuje presude Međunarodnog suda pravde, Jovanović kaže da je to nemoguće jer je u institutu Rimskog suda između ostalog ugrađena i norma da Međunarodni krivični sud u potpunosti stoji iza postupaka i presuda Haškog tribunala i nekih drugih tribunala.
Zabraniti zakonom negiranje činjenica utvrđenih pred svim relevantnim međunarodnim sudovima
Fond za humantarno pravo apelovao je na poslanike Skupštine Srbije da u raspravi o izmeni Krivičnog zakonika o kažnjavanju negiranja genocida usvoje rešenje koje će sankcionisati negiranje činjenica utvrdjenih pred svim relevantnim međunarodnim sudovima.
U saopštenju FHP je apelovao da se izmenama zakona obuhvati zabrana negiranja činjenica utvrđenih i pred Haškim tribunalom, i pred Međunarodnim sudom pravde, a ne samo pred sudovima u Srbiji i Međunarodnim krivičnim sudom.
Izuzimanjem zločina utvrđenih pred Haškim tribunalom iz zabrane, Predlog zakona dozvoljava negiranje i javno odobravanje genocida u Srebrenici, zločina na Ovčari, masovnih zločina počinjenim u Prijedoru, na Markalama, u Meji i Korenici, Izbici i u mnogim drugim mestima tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, naveo je FHP.
Ta organizacija je ukazala da Predlog zakona dolazi u trenutku kontinuirane kampanje usmerene na negiranje sudski utvrđenih činjenica koja ima za cilj reviziju istorije o ratu u BiH 1992-1995, a koja se sprovodi uz upotrebu državnih resursa Republike Srbije.
FHP je pozvao državne organe Srbije da, shodno svojoj obavezi i deklarativnom opredeljenju, prihvate utvrđene činjenice pred Haškim tribunalom i Međunarodnim sudom pravde u vezi sa zločinima počinjenim na području bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina. Pozvao ih je i da otvore javnu raspravu na bazi do sada utvrdjenih sudskih činjenica i da ispune obavezu iz Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina vezanu za "objektivno informisanje građana o suđenjima za ratne zločine".