Globalna razlika u kvalitetu života i prihodima opada poslednjih godina, najviše zbog brzog ekonomsko rasta mnogoljudnih azijskih zemalja, ali istovremeno razlike unutar zemalja se povećavaju, kako na Istoku, tako i na stagnirajućem Zapadu, jedan je od glavnih zaključaka tribine "Nejednakost kao globalni izazov - pogled sa Balkana", koja je u petak u organizaciji Fridrih Ebert štiftugna Beograd održana u Dorćol placu.
Prvi put u svetskoj istoriji, na planeti postoji jedan društveni sistem, kapitalizam, kao apsolutno dominantan, rekao je profesor Branko Milanović, bivši ekonomista Svetske banke, a danas viši naučni saradnik u Luksemburškom centru za proučavanje prihoda. I Kina, iako formalno komunistička zemlja, zapravo je kapitalistička, naglasio je i dodao da je nejednakost među građanima veća u Kini, nego u SAD.
Prosečan lični dohodak, posmatrano planetarno, značajno raste, za šta je zaslužan ekonomski rast azijskih zemalja - ponajpre u Kini u kojoj živi 1,3 milijarde ljudi, i u Indiji sa 1,2 milijarde. Istovremeno, na Zapadu ekonomski rast je usporen ili stagnira, a kao primer Milanović je naveo Italiju u kojoj rast nije zabeležen 20 godina.
Istovremeno, Srbija i balkanske zemlje pokušavaju da naprave konvergenciju prema zemljama Zapadne Evrope. "Ta konvergencija je poželjna, ali manje poželjna nego što je bila nekad", kaže Milanović.
On je ocenio da se srednja klasa zapadnih zemalja našla u procepu između pripadnika globalne top klase, i rastuće srednje klase u Aziji. Dohodak srednje klase na Zapadu dugo godina nije rastao, prosečna plata im je 30 godina ista, dok je minimalna plata na Zapadu bila veća 1968. nego što je danas. Istovremeno, raste ralika u njihovim primanjima u odnosu na visoku klasu, kaže Milanović.
Po njegovoj oceni globalizacija je proces koji danas najveću podršku ima u zemljama Trećeg sveta, dok se podele po tom pitanju šire po zapadnim zemljama. "Najveću podršku globalizaciji danas imate među građanima Vijetnama, a najmanju među Francuzima", naglašava Milanović.
Jelena Žarković Rakić, direktorka Fondacije za razvoj ekonomskih nauka, rekla je da stanovnici Evropske unije sve manje veruju u nadnacionalne institucije. Istovremeno, većina zemalja dostigla je limit redistribucije bogatstva - porezi se ne mogu više povećavati, a socijalna pomoć ne može više da se deli na isti način.
Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, govorio je o nejednakostima prouzrokovane mestom rođenja. Kako je rekao, tenzija između sela i grada raste, gde grad za razliku od sela ima prednost stalnog zaposlenja.
Govoreći o evropskim integracijama Srbije i emigraciji, koja se u nekim zemljama poput Hrvatske povećala nakon što je ta zemlja postala članica EU, Aradarenko je rekao da će na duži rok posmatrani migracije biti veće ukoliko ne uđemo u Evropsku uniju, nego ako spotanemo njen član.