Kada posmatra genezu protesta pokreta "Životi crnaca su važni", aktivista i profesor Tod Gitlin vidi reakciju većine na kontrolu manjine.
Demonstranti, besni zbog rasne, ekonomske i društvene nejednakosti, reaguju na vladavinu manjine, ocenjuje Gitlin, pri čemu misli na pobedu Donalda Trampa u Elektorskom koledžu, zahvaljujući kojoj je postao predsednik iako je osvojio 2,8 miliona glasova manje od Hilari Klinton.
“I pre pandemije bilo je jasno da je nejednakost sve više neodrživa. Odnosno, da je ljudi posle izvesne tačke više neće tolerisati i da imamo političke institucije koje nisu uspele da reše naše probleme", kaže Gitlin, koji je aktivizmom počeo da se bavi kao student na koledžu, kada je protestovao zbog nuklearnog naoružanja i rata u Vijetnamu, a zatim kao profesor na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, kada se zalagao za ukidanje aparthejda - sistema institucionalizovane rasne segregacije u Južnoj Africi.
Sada je profesor žurnalistike i sociologije na Univerzitetu Kolumbija. "Imamo nedemokratski politički sistem koji čak ne priznaje da ljudi imaju jednaka prava da učestvuju u političkom procesu" - kaže.
Gitlin za to delimično krivi Elektorski koledž, koji vidi kao "krhku instituciju iz 18. veka, formiranu u potpuno drugačijim okolnostima".
Pisci američkog Ustava uneli su Elektorski koledž u taj dokument. Tako je uspostavljen proces po kome se američki predsednici ne biraju direktnim glasanjem. Kada ljudi glasaju za predsedničkog kandidata, zapravo glasaju za elektore svog kandidata.
Svaka država ima isti broj elektora kao članova Kongresa - po jednog za svakog člana Predstavničkog doma i dva elektora za dva senatora, koji pripadaju svakoj državi bez obzira na njenu veličinu. U većini država, predsednički kandidat koji osvoji većinu direktnih glasova u toj državi dobija sve elektore svoje države po principu "pobedniku pripada sve."
“Ne postoji ništa sveto u državnim granicama i nema razloga da stanovnici jedne regije budu oštećeni u konačnom rezultatu", kaže Gitlin. "Princip treba da bude: jedan građanin, jedan glas."
Republikanci i konzervativci u principu vole Elektorski koledž i protive se sistemu biranja predsednika na osnovu nacionalne većine.
“Mislim da je ovo bolji način da se dobije predsednik koji predstavlja širi spektar američke populacije", smatra Hans fon Spakovski, visoki saradnik Fondacije Heritidž i bivši član Federalne izborne komisije. “Mogli biste da prosto vodite kampanju u velikim gradovima na obali da biste postali predsednik. Mogli biste da ignorišete ostatak zemlje, posebno ruralne oblasti u manjim državama. A nacionalni sistem Elektorskog koledža, po meni, zapravo sprečava takvo ponašanje."
Fon Spaskovski odbacuje ideju vladavine manjine, ističući da su republikanci guveneri u 26 američkih država a demokrate u 24.
Petorica američkih predsednika su do sada dospela u Belu kuću iako su osvojili manje direktnih glasova Amerikanaca. Pored Trampa, u novijoj istoriji republikanac Džordž W. Buš postao je predsednik nakon što je osvojio većinu glasova elektora, iako je više Amerikanaca glasalo za demokratu Ala Gora.
“Oni su omogućili vladavinu manjine", tvrdi Gitlin. "Trampov pokret je pokušaj da se zakoči promena koja je već u toku, a to mogu da urade samo zahvaljujući nedemokratskom Elektorskom koledžu i različitim antidemokratskim merama."
Jedna od tih mera, prema Gitlinovom gledištu, je takozvani "džerimendering" - praksa manipulacije granicama političkih okruga unutar države u nameri da se određenoj političkoj stranci pruži politička prednost.
“To je nešto što postoji veoma dugo, zapravo od samog nastanka naše zemlje, i ljudi su se uvek žalili na to", kaže fon Spakovski. "Ali to je jednostavno deo našeg političkog sistema, i niko nije smislio lek ili rešenje koje bi sprečilo da se to dešava, a da se pri tome ne naruše prava Amerikanaca."
Dok još nema značajnog pokreta da se promeni sistem Elektorskog koledža, nekoliko država pokušava da sprovede reforme u promeni granica okruga. Umesto da članovi državnih skupština i guverneri crtaju mape izbornih distrikta za mesta u Kongresu i državnim telima, sve više država tu dužnost predaje specijalnim komisijama, ili pokušava da sprovede druge promene da bi se sprečilo stranački motivisano menjanje granica okruga.
