Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece, za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, poznatiji kao "zakon o nestalim bebama" ušao je skupštinsku proceduru 20. marta i još nije poznato kada će se naći na dnevnom redu parlamenta.
Tim povodom, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Meho Omerović razgovarao je sa predstavnicima "Beogradske grupe roditelja", koji su na ovaj način pokušali da apeluju na poslanike i na javnost da se predlog ovog zakona povuče iz procedure.
Predstavnica grupe roditelja Mirjana Novokmet, objasnila je da u Predlogu zakona postoji mnogo nedostaka, a da su "samo minorni i marginalni predlozi, koji su upućeni Ministarstvu pravde usvojeni, što nama koji smo pogođeni ovim pitanjem uopšte ne ide u prilog."
Roditelji traže istragu o nestalim bebama, a ne nadoknadu
Jedna od najvećih manjkavost Predloga su odredbe kojima se uvodi mogućnost vanparničnog postupka, kojim bi se zaobišla istraga, ukazuje Novokmet.
Cilj "Beogradske grupe roditelja" jeste da se izradi zakon kome bi suština bila efikasna istraga, a ne novčana naknada koja se nudi roditeljima ovim Predlogom zakona.
Kako se navodi u obrazloženju Predloga koji je objavljen na sajtu Skupštine, cilj ovog zakona je utvrđivanje svih činjenica na osnovu kojih se može utvrditi istina o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima, kao i da se roditeljima omogući da ostvare pravo na novčanu naknadu zbog povrede prava na porodični život ili zbog toga što nije moguće utvrditi položaj nestalog deteta.
"Suština ovog Predloga zakona se svodi na to da se roditeljima daju nadoknade za nestalu decu, što je nedopustivo, a ne da se povede istaga o tome šta se sa decom dogodilo, i na kraju gde su sahranjena, ako više nisu među živima," navela je Novokmet.
Prva odšteta u Srbiji za nestalu bebu doneta je u martu ove godine kada je posle trideset i pet godina borbe da dokaže da mu je dete ukradeno odmah po rođenju, Bogdan Janjić dobio spor sa državom na osnovu kog mu Republika Srbija duguje odštetu od 1.200.000 dinara za pretrpljenju bol i duševnu patnju.
Pri tome, nejasno je na osnovu čega država Srbija dodeljuje novčane odštete, kada istrage nisu sprovedene.
"Svi rokovi za donošenje ovog zakona su probijeni, nije nam teško sa sačekamo još nekoliko meseci da se izradi zakon koji bi služio svrsi, a svesni smo da Komitet ministara Saveta Evrope u Strazburu vrši pritisak da se ovaj zakon donese," kažu iz Beogradske grupe roditelja.
I deca mogu da traže roditelje
Grupa roditelja dodaje i da bi ovim zakonom trebalo da i sama deca mogu da podnose zahtev da nađu biološke roditelje, ako to žele, što je trenutnim Predlogom zakona nemoguće.
Meho Omerović je prisutne upoznao sa procedurom, odnosno da Predlog zakona može biti povučen iz procedure samo od strane predlagača, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije.
"Vidim da ste nezadovoljni celokupnim Predlogom zakona, mi iako nismo nadležni Odbor za ovo pitanje, ovaj Predlog zakona se tiče i nas, jer je pravo na život osnovno pravo svakog čoveka," naveo je Omerović.
Takođe, Omerović je dodao da će poslati dopis predsednici Vlade Ani Brnabić i ministarki pravde Neli Kuborović o sastanku.
Omerović je naveo i mogućnost organizovanja okruglog stola, kao i mogućnost predviđenu Poslovnikom Narodne skupštine, da se organizuje zajednička sednice sa Odborom za prava deteta, kako bi se predlozi Beogradske grupe roditelja uzeli u obzir.
Predlog zakona predviđa da će roditelji, kao i rođaci nestale dece, moći da pokrenu sudski postupak besplatno (oslobođeni su plaćanja takse), a najviša naknada za obeštećenje koja je predviđena zakonom iznosi 10.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti.
Takođe, predviđa se da će predlog za utvrđivanje činјenica o nestalom detetu biti moguće podneti nadležnom višem sudu u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu.
Zakon o nestalim bebama Srbija je obavezana da donese na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, kojom je povodom predstavke Zorice Jovanović u čiju je korist presudio, taj sud državi Srbiji naložio da zakonski i institucionalno reši pitanje nestalih beba.
Prema raspoložim podacima Ministarstva pravde koje je predlagač zakona, broj roditelja koji će moći da traže svoje pravo prema ovom zakonu kreće se od 350 do 650.