Svet će znati da li će demokratija živeti ili umreti do kraja 2024, rekla je dobitnica Nobelove nagrade za mir Marija Resa u Novinarskom klubu u Vašingtonu. Bitka za istinu i za novinarsvo biće u centru te borbe, dodala je ona.
"Ako nemamo integritet i činjenice, ne možemo imati integritet izbora", rekla je Resa.
Glavni razlog za ovu krizu je:"Armagedon koji omogućava tehnologija, sa čime se sada suočava ceo svet, samo se ubrzava veštačkom inteligencijom. Tehnologija polako, ali sigurno manipuliše nama. Kao nagradu dobija našu pažnju. To je novi ekonomski sistem, ekonomija pažnje. Mi smo Pavlovljevi psi, eksperiment u realnom vremenu sa užasnim posledicama", navela je Resa.
Ona dodaje da su istraživanja pokazala da se lažne informacije šire brže od istinitih, što je problem za koji su krive tehnološke platforme, i da imaju najoštrije posledice po demokratiju širom sveta.
"Ako ne znate činjenice, ne znate istinu. Bez istine, nemate poverenja. Bez svega ovoga, nemate osećaj stvarnosti, nemate vladavinu prava, nema demokratije", rekla je Resa koja je osnovačica i izvršna direktorka filipinskog informativnog portala Repler.
Globalne slobode opadaju već 17 godina zaredom, prema izveštaju Fridom hausa iz marta. Napadi na slobodu medija su takođe deo krize demokratije, a to je nešto sa čim je Resa dobro upoznata.
Filipinska vlada godinama targetira Resu sudskim prijavama, kao odgovor na njeno izveštavanje. U januaru su ona i njen portal oslobođeni optužbi za utaju poreza, ali se i dalje suočavaju sa tri krivične prijave.
"Nismo još slobodni. Morala sam da odem pred Vrhovni sud Filipina da bih bila danas sa vama, jer oni moraju da odobre moje putovanje".
Repler se i dalje bori da ne bude zatvoren, rekla je Resa, koja je dobila Nobelovu nagradu za mir 2021. Ruskog novinara Dmirija Muratova, sa kojim je dobila nagradu, vlasti u Moskvi proglasile su stranim agentom, što će on pokušati da ospori na sudu. Za to vreme neće biti na čelu Novaje gazete, istraživačkog glasila.
"Rat informacijama širom sveta traje godinama. Na primer, 2014. godine videli smo informacije koje bukvalno menjaju istoriju Filipina pred našim očima", kaže Resa, tako što se bivši predsednik Ferdinand Markos pretvara od kleptokrate i diktatora bez milosti u najboljeg vođu koga su Filipini imali.
"Tehnologija čini da zaboravljamo, menja narativ. Ako možete ljude da ubedite da su laži činjenice, onda možete i da ih kontrolišete", kaže Resa.
Ona dodaje da je početak veštačke inteligencije, koja nije "ni veštačka, niti inteligentna" nešto što čini situacijom gorom.
"Nema ograničenja, nema odgovornosti da se zaštitimo od, pa rekla bih pre ljudi koji žude za profitom", navodi Resa.
Korišćenje veštačke inteligencije ne mora uvek da bude nešto loše, smatra ona. Na primer, Repler je koristio ChatGPT da bi napisao biografije kanidata na izborima, koje su proveravali ljudi iz njihovih štabova. Borba za činjenicama ima posledice i u drugim opasnostima po svet, kao što su klimatske promene, dodaje ona.
"Ne možemo da rešimo svetske egzistencijalne probleme, ako ne pobedimo u bici za činjenicama. Budućnost je u našim rukama i to je to", kaže Resa.
