U Vašingtonu je prošle nedelje boravila grupa političkih lidera iz Srbije i sa Kosova, učesnika projekta Saveta za inkluzivnu upravu, nevladine organizacije koja promoviše odgovornu upravu. Oni su predstavili preporuke za političko delovanje Srba na Kosovu, u Beogradu i Prištini, koje su rezultat višemesečnih konsultacija i razmene stavova funkcionera sa severa i juga Kosova kao i predstavnika vlasti u Srbiji. Naši gosti su bili Stojanka Petković, poslanica u Skupštini Srbije i Ranđel Nojkić, predsednik odbora Srpskog pokreta obnove na Kosovu, koji su govorili o mogućnostima za unapređenje dijaloga Beograda i Prištine.
Stojanka Petković: "Dijalog je svakako veoma važan i za srpsku i albansku zajednicu u smislu poboljšanja životnih uslova i standarda, ali koliko god mi govorili u javnosti da su to stvari koje se tiču tehničkih problema, svaka tema koja stoji u dijalogu se tiče i statusa. Ono što srpska zajednica očekuje jeste da bude dijalog pozitivan za srpsku zajednicu. Medjutim ono što svakako nije najbolje prihvaćeno u srpskoj zajednici je da su Srbi sa Kosova zaobidjeni kao faktor u pregovaračkom timu, a pri tom moraju da budu ključni faktor u implementaciji dijaloga. I postoje stvari koje nakon donošenja sporazuma odbijaju da implementiraju, kao što su, na primer, kosovske tablice, gde nisu i neće prihvatiti, najpre na severu, odakle dolazim, zato što ne prihvataju da izvade kosovska dokumenta, i zato što se neće složiti da im u izvodu državljanstva stoji jedan novi naziv – da se zovu Kosovar, to je menjanje nacionalnog identiteta."
Glas Amerike: Gospodine Nojkiću, da li mislite da su Srbi sa severa zaobidjeni u procesu dijaloga?
Randjel Nojkić: "Direktno možda jesu ali indirektno nisu. Ako je neko zaobidjen u procesu pregovora to su Srbi južno od reke Ibar, oni koji žive u veoma teškim uslovima. Što se tiče Srba sa severa, bile su brojne konsultacije i kod predsednika Tadića, i g. Borko Stefanović pa i ministar za Kosovo i Metohiju su išli „na noge“ Srbima sa severa, sa njima se dogovarali, nekada su postizali dogovore, nekad ne, ali mislim da je ovakav rezultat pregovara pre svega ignorisanje stava Srba južno od Ibra i povlašćeni položaj Srba sa severa Kosova."
Glas Amerike: Kako poboljšati komunikaciju i saradnju Srba sa severa, juga i Beograda, što se pominje i u preporukama projekta Saveta za inkluzivnu upravu u kojem ste učestvovali.
Stojanka Petković: "Saradnja Srba sa severa i juga je nužna, ali, mnogo se razlikuje život južno od Ibra i severno, i svakako da je teži život Srbima južno od Ibra, jer su Srbi severno od Ibra kompaktna sredina i oslanjaju se na Srbiju, dakle ne žele da se integrišu jer je za njih to nasilna integracija u kosovske institucije, i mi sada imamo barikade, veliku tenziju, veliko očekivanje srpskog naroda na severu da će se u smislu rešavanja statusa nešto posebno rešiti za taj deo teritorije."
Randjel Nojkić: "Ukoliko bi Borko Stefanović i vlada Srbije napravili strategiju da se pitanje severa Kosova rešava unutar celokupnog procesa i celokupnog Kosova, da se rešava istovremeno pitanje i Srba južno i severno od Ibra, mislim da bi rezultati bili daleko veći. Na ovaj način se ignoriše osnova koja bi mogla da donese pozitivne rezultate a to je Ahtisarijev plan koga Srbi sa severa apsolutno odbijaju dok ga Srbi sa juga prihvataju u nestatusnom delu, ali on itekako pruža odredjene mogućnosti da se što institucije Srbije na prostoru KiM legalizuju i budu potpuno legitimne što da postoje odredjeni instrumenti institucionalne zaštite Srba."
Glas Amerike: Šta bi po vama bilo optimalno i realno rešenje i za sever i za jug?
Stojanka Petković: "Pošto dolazim sa severa, znam šta misle Srbi na severu i znam trenutnu situaciju koja vri i velika tenzija vlada. Moje mišljenje je da bi trebalo imati dva rešenja za teritoriju južno i severno od Ibra. Svojevremeno sam se zalagala za podelu Kosova. Danas to više nije tema i zatvoreno je pitanja ali ono što Srbi očekuju na severu jeste ili neki specijalni status, ili autonomija, u svakom slučaju niti je ista situacija, niti su iste institucije, niti je atmosfera ista, i ne može biti jedno isto rešenje za obe strane."
Glas Amerike: Gospodine Nojkiću, vlasti u Prištini odbacuju ideju o specijalnom statusu za sever Kosova. Kako onda naći rešenje, gde praviti kompromis?
Randjel Nojkić: Nisam siguran da je tako, ako su u Prištini prihvatili Ahtisarijev plan, on veoma jasno govori da za sever Kosova treba da se nadje specijalno rešenje, koje će biti u okviru institucija Kosova ali sa specijalnim statusom jer je geografski sever prislonjen uz Srbiju. S druge strane, Ahtisarijev plan upravo govori o institucijama, to je veoma važno za Srbe da institucije Republike Srbije mogu da funkcionišu i ne budu paralelne, kako ih mnogi nazivaju, nego budu institucije Srbije koje potpuno legalno funkcionišu na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Glas Amerike: Da li bi referendum o kosovskim institucijama bio kontraproduktivan i šta mislite o toj inicijativi?
Stojanka Petković: "Stanovništvo ima pravo na opredeljenje i putem referenduma, i to nije zakonom zabranjeno. Ono što sam savetovala, obzirom da sam i član lokalnog parlamenta u Zvečanu, jeste da, pre svega, pitanje referenduma nije dobro. Takvo pitanja kada postavite može da donese negativne implikacije i po jug Srbije, gde može albanska zajednica da se na isti način opredeli prema srpskim institucijama, može imati negativne implikacije po Sandžak kada je bošnjačka zajednica u pitanju. I ono što sam preporučila jeste da bi referendum, kao zaključak, mogao da stoji i kao znak prema medjunarodnoj zajednici, i prema Beogradu i Prištini, da severni deo ne želi da se nasilno integriše u kosovske institucije, ali možda sada nije najbolji tajming i takvo rešenje bi moralo da se nadje u saradnji sa vladom Republike Srbije".
Randjel Nojkić: "Referendum koji raspisuju četiri opštine na severu Kosova nije legitiman, pre svega zato što se zna kojim pitanjima lokalne samouprave mogu da se bave. Ovo je važno političko pitanje. S druge strane, to je višedecenijski projekat podele Kosova, oni žele da na taj način izvrše podelu jer politička strategija u Beogradu više nije takva, iako su postojale odredjene ideje o podeli, one sada nsiu moguće pa na ovaj način pokušava da se to reši. Referendum, ako bude održan, imaće političke posledice a one će itekako biti pogubne za vladu koja bude došla nakon ovih izbora, i opet će biti nešto na štetu Srba južno od Ibra."