Predsednik Donald Tramp je od prethodne adminsitracije nasledio američke antiterorističke operacije širom sveta. Ipak, grupa kongresmena iz obe stranke sada traži debatu o tome da li zakonski osnov za te operacije treba da bude obnovljen. Tvrde da se rat protiv terorizma mnogo promenio u odnosu na 2001., kada je odobrena upotreba vojne sile u te svrhe.
Nova administracija, nova stragegija u Avganistanu. A da li je moguće novo odobravanje rata protiv terorizma?
“Nakon 16 godina u Avganistanu, Kongres zaslužuje da ponovo glasa o tome”, navodi Volter Džons, republikanski kongresmen iz Severne Karoline.
Ali, Avganistan je samo jedna od američkih operacija koju pojedini predstavnici obe stranke žele da ponovo razmotre. Pre 16 godina usvojen je akt od samo 60 reči, kojim se odobrava upotreba vojne sile u najmanje 37 vojnih operacija u 14 zemalja, uključujući Avganistan, Irak I Siriju. Usvojen nakon napada 11. septembra, taj akt se sada odnosi i na nove pretnje kao što su Islamska država I građanski rat u Siriji. Ipak, samo četvrtina sadašnjeg saziva Donjeg doma Kongresa je tada odlučivala o vojim operacijama, a Barbara Li je jedina među njima koja je glasala protiv.
“Bio je toliko širok da je zapravo dao neograničena ovlašćenja.”
Predsedavajući Predstavničkog doma Pol Rajan odbio je amandman Lijeve da se ponovo otvori debata o tome, uz obrazloženje da to zahteva posebnu diskusiju.
“Mi smo predstavnici naroda i time što uskraćujete pravo na ponovno glasanje o odobravanju vojne sile zapravo odbacujete i demokratski proces”, odgovorila je Li.
A proces odlučivanja o ratu i miru ne treba da ostane samo na predsedniku, kažu analitičari.
“Kongres time šalje poruku svetu da nije aktivni učesnik u kreiranju spoljne politike. Mi želimo Kongres koji će predstavljati američki narod”, navodi Ketlin Hiks iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Čak i da Kongres dobije prilku da ponovo razmotri ta pitanja, odgovori neće biti laki.
“Izazov je postići saglasnost oko sadržaja tog akta. Neki bi da povećaju ovlašćenja glavnokomandujućeg, drugi bi da ih ograniče. Neki bi da se fokusiraju na grupe, drugi na ideologije. Neki žele da vremenski i prostorno ograniče vojna dejstva, drugi bi da budu neograničena”, ističe Ed Rojs, predsednik odbora za spoljne poslove u Predstavničkom domu.
I to su komplikovana pitanja o ratu protiv terorizma koji se neće skoro završiti...