Devin Nunes, najviše rangirani republikanac u kongresnom odboru koji vodi istragu o predsedniku Donaldu Trampu, odbio je da odgovori na pitanja da li se sastao sa bivšim ukrajinskim zvaničnikom da bi dobio informacije o sinu bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena.
Advokat Leva Parnasa, saradnika Trampovog ličnog advokata Rudija Đulijanija, izjavio je za nekoliko medija tokom vikenda da se Nunes sastao sa bivšim državnim tužiocem ukrajine Viktorom Šokinom u Beču 2018. Protiv Parnasa je, inače, podignuta optužnica u vezi sa slanjem ilegalnih stranih donacija američkim političkim kampanjama. Tvrdnja o Nunesovom susretu sa ukrajinskim bivšim tužiocem je kontroverzna pošto Nunes nije pomenuo taj sastanak dok je na suđenjima u istrazi o opozivu iznosio republikanske argumente odbrane predsednika Trampa.
Nunes je u nedelju ujutru gostovao u programu televizije Foks Njuz, čiji ga je voditelj direktno pitao da li se sastao sa Šokinom. Kongresmen je odgovorio da želi da odgovori na pitanja ali da "u ovom trenutku" to ne može da uradi.
Nunes je u više navrata osudio proceduru istrage o opozivu, koja je koncentrisana na pitanje da li je Tramp na nedozvoljen način pritiskao Ukrajinu da otvori istrage, uključujući i jednu koja je mogla da bude neprijatna za Bajdena, favorita u trci za predsedničku nominaciju Demokratske partije na izborima 2020.
Demokrate kažu da, ukoliko se ispostavi da je Parnasova tvrdnja verodostojna, protiv Nunesa može da se otvori istraga o etici. Parnas, protiv kojeg je podignuta optužnica zbog političkih donacija, traži imunitet da bi svedočio pred Odborom za obaveštajna pitanja u Predstavničkom domu, koji sporovodi istragu o opozivu.
Kongres ponovo zaseda tek 3. decembra. Međutim, gostujući u programu CNN-a, predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja, Adam Šif, rekao je da su mogući novi iskazi svedoka i novi pretresi u vezi sa istragomo o opozivu.
Šifov odbor mora da napiše izveštaj zasnovan na dosadašnjoj istrazi, i dostavi ga Odboru za pravosuđe. Taj odbor zatim priprema sadržaj "optužnice" - odnosno definiše osnove za opoziv - o kojima zatim glasa Predstavnički dom u punom sastavu.
Demokrate, koje kontrolišu većinu mesta u Predstavničkom domu, mogu da izglasaju opoziv predsednik prostom većinom. Posle toga, mora da se održi suđenje u Senatu, gde je za smenu predsednika potrebna dvotrećinska većina. Nijedan republikanac, bilo u Predstavničkom domu ili Senatu, nije nagovestio da će podržati opoziv.
Tramp je na Tviteru u nedelju ponovo kritikovao pretrese, navodeći da su se u anketama "građani snažno okrenuli protiv opoziva, posebno u neopredeljenim državama."
Predsednik nije precizirao na koje ankete misli, ali nova istraživanja javnog mnjenja u proseku pokazuju da je američka javnost podeljena prilično ravnomerno kada se postavi pitanje da li Tramp treba da bude opozvan.
Dvanaest svedoka je dalo iskaze u Kongresu u protekle dve nedelje, i izneli su nove detalje o tvrdnji da je Tramp pritiskao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da istraži unutrašnjepolitičkog rivala Džoa Bajdena, i njegovog sina.
Svedoci su ispričali članovima Kongresa da je Đulijani odigrao ključnu ulogu u pritisku na ukrajinske zvaničnike da saopšte da vode istragu.
“Bilo nam je jasno da ćemo, ukoliko odbijemo da sarađujemo sa Đulijanijiem, izgubiti važnu priliku da učvrstimo odnose između SAD i Ukrajine. I zato smo sledili predsednikova naređenja", svedočio je u sredu Gordon Sondlend, američki ambasador u EU.
