Centar za evropske politike (CEP) i Transparetnost Srbija (TS) upozorili su danas da počev od od 1. jula oko dve trećine organa državne uprave u Srbiji ne samo da nema rukovodioce izabrane na konkursu, kao što to nalaže zakon iz 2005. godine, nego ni zakonite vršioce dužnosti.
Izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima iz decembra 2018. godine predviđen je rok do 1. jula za razrešenje svih vršilaca dužnosti na rukovodećim pozicijama na koje su postavljeni po starom zakonu, ali da li će se danas to desiti?
„Već neko vreme je izvesno da neće. U osnovi politizacije državne uprave leži raširena praksa postavljenja vršilaca dužnosti na ključna državnoslužbenička radna mesta, a sudeći po potezima Vlade u prethodnih šest meseci, stiče se utisak da će politički uticaj na službenike ostati i u budućnosti,“ navodi Vladimir Mihajlović u saopštenju iz CEP-a.
Rok za okončanje „v.d. stanja“ u državnoj upravi je aktuelna Vlada sama sebi postavila, izmenama Zakona o državnim službenicima iz 2018. godine.
„O stepenu odsustva volje da se ovaj zakon primeni najrečitije govori izveštaj sa poslednje sednice Vlade. Na toj sednici, održanoj pre samo četiri dana, Vlada je postavila čak dvadeset vršilaca dužnosti. Ovakva praksa ozbiljno podriva i temelje vladavine prava i dovodi do izrazite politizacije na najvišem službeničkom nivou, budući da se vršioci dužnosti postavljaju potpuno diskreciono," bez konkursa, posećaju iz TS.
Istraživanje WeBER projekta, koji je Centar za evropske politike sproveo u saradnji s partnerima iz regiona Zapadnog Balkana, pokazalo je da je 94 odsto postavljenja na najviša rukovodeća službenička radna mesta u državnoj upravi od polovine 2017. do polovine 2018. zapravo bilo postavljanje vršilaca dužnosti, navode iz CEP-a.
„Pored toga, brojna lica postavljena na ovaj način drže se u v.d. statusu daleko duže nego što zakon predviđa", navodi Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.
Iz TS podsećaju da ovaj ozbiljan udarac vladavini prava nažalost nije izolovan slučaj, jer ovakvo stanje, koje olakšava direktnu kontrolu institucija javnog sektora od strane političkog vrha, a protivno zakonskim odredbama, postoji i u velikom broju preduzeća u državnom vlasništvu.