Zamrznuti sukob ili pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine - tako je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao podele u Srbiji po pitanju dijaloga sa Kosovom. O čemu se pregovara, šta je zaista na stolu, i kakve je sve posledice izazvalo nedavno hapšenje direktora Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici - odgovor na ta pitanja potražio je novinar Glasa Amerike Rade Ranković.
Dok se u Beogradu kao novo nametnulo pitanje treba li Srbija da učestvuje na predstojećem samitu EU za zemljama Zapadnog Balkana u Bugarskoj, ni stare teme nisu do kraja rasvetljene, uprkos velikim implikacijama koje su izazvale.
Pre svih, to je slučaj nedavnog hapšenja Marka Đurića u Severnoj Mitrovici, a Nikola Burazer iz Centra savremene politike smatra da taj događaj ima sličnosti sa slanjem oslikanog voza iz Beograda za Prištinu - reč je o pokazivanju moći obe strane, kaže u razgovoru za Glas Amerike:
"Ako Priština njega uhapsi, kao što je uradila, napraviće skandal. Pošto je svakako skandal to što se dogodilo - način na koji je uhapšen Marko Đurić, pa i samo njegovo hapšenje je skandal. Sa druge strane, ukoliko on ne bio uhapšen, to bi onda bila demonstracija od strane Beograda da je moguće da bilo ko dođe na Kosovo i bez dozvole iz Prištine. Tako da nije prvi put da dve strane tako odmeravaju snage."
"Ja mislim da je kosovska strana htela da pokaže da ima efektivnu vlast na severu Kosova", kaže Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose.
Posledice događaja u Kosovskoj Mitrovici odmah su se pokazale - briselski dijalog je ponovo prekinut, između Beograda i Prištine tenzije su dignute na najviši nivo, alarmirana je međunarodna zajednica, a izlazak Srpske liste iz Vlade uzdrmao je premijera Kosova Ramuša Haradinaja i zakomplikovao političku situaciju:
"Nisam sigurna šta to predstavlja - da li predstavlja izlazak iz Vlade u smislu ministarskih mesta. Ili takođe podrazumeva poslaničke mandate. Zbog svega toga počelo je da se priča na Kosovu o novim izborima. Pre svega, mislim da novi izbori premijeru Haradinaju ne bi odgovarali, zato što je ogroman napor bio upotrebljen da bi se uopšte formirala Vlada koja je sada", navodi Verka Jovanović.
Srpska strana bi mogla da računa kao neočekivani dobitak ubrzavanje priče o Zajednici srpskih opština - Srpska lista je najavila da će sama formirati Zajednicu, iz Prištine stigao odgovor da se pokreće mehanizam za izradu nacrta statuta ZSO, da bi iz Brisela stigla poruka Kosovu da ima rok od četiri meseca da to uradi.
Očekuje se da Zajednica srpskih opština i prava Srba na Kosovu nađu svoje mesto i u pravno obavezujućem sporazumu Beograda i Prištine, na kome Evropa sve vreme insistira kao uslovu za nastavak evrointegracija:
"Ono što je izvesno jeste to da sporazum koji bi, sa jedne strane omogućio Kosovu da nastavi svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji, što je takođe po slovu sporazuma iz Brisela, i da se zapravo sve srpske strukture u potpunosti integrišu u kosovske i funkcionišu po ustavu i zakonima Kosova, uključujući i ZSO. Sa druge strane, naravno Srbija očekuje da dobije određene ustupke od Prištine, najveća i najvažnija od njih je ZSO, a takođe da se omoguće i neki mehanizmi da se utiče iz Beograda na stanje na Kosovu, pre svega na ZSO", ističe Nikola Burazer.
U ovom trenutku se čini da Beograd, u političkim pregovorima koji slede, najviše može da dobije Zajednicu srpskih opština - u zamenu za neku vrstu nezavisnosti bez formalnog priznanja. Da li će Kosovo, sa druge strane dobiti makar status posmatrača u UN - neizvesno je koliko i pitanje kakve će nadležnosti imati srpska Zajednica:
"Smatram da je jako važna Zajednica, ali i da je njena važnost zapravo u tome što se kroz nju planira uticaj na sve aspekte života srpske zajednice na Kosovu: osnovnih ljudskih prava, prava imovine, prava jezika i pisma, prava na zaposlenje - određeni procenat u javnim službama", objašnjava Verka Jovanović.
"Na Kosovu postoji drugačija atmosfera, a to je da Srbija dobija nešto za to što pregovara u Briselu sa Prištinom, dobija neko zeleno svetlo za nastavak pregovora. Govori se čak i o pristupanju Evropskoj uniji 2025. godine, znači vrlo jasno ohrabrenje dobija od strane Evropske unije. Dok sa druge strane, kosovska strana, iako takođe učestvuje u vrlo nepopularnim pregovorima, ne dobija apsolutno ništa i ne može da dobije čak i viznu liberalizaciju", kaže Burazer.
Nestabilnost je ključna reč u sadašnjoj situaciji - prvo na relaciji Beograd-Priština, ali ništa manje nije važna ni unutrašnja nestabilnost i Kosova i Srbije. Dok predsednik i premijer Kosova - Hašim Tači i Ramuš Haradinaj imaju svoje međusobne nesuglasice, Aleksandra Vučića u Srbiji, pre svega čeka okončanje unutrašnjeg dijaloga. S obzirom na komplikovanu situaciju - Brisel i Vašington moraju da budu obazrivi, ukoliko žele da ostvare cilj i normalizuju odnose Srbije i Kosova ove, najkasnije iduće godine.