Predsednik Barak Obama skratio je zatvorsku kaznu za bivšu analitičarku vojne obaveštajne službe, Čelsi Mening, koja je odala stotine hiljada vojnih dokumenata sajtu Vikiliks.
Mening je bila osuđena na 35 godina zatvora 2013. godine. Nakon Obamine odluke, biće oslobođena u maju.
Ime Meningove je među 209 drugih kojima se skraćuju kazne i 64 pomilovanih, odlučio je Obama na kraju svog predsedničkog mandata. Većina ostalih služila je kazne zbog nenasilnih dela u vezi sa drogom.
"Ovih 273 pojedinaca naučili su da je naša nacija - nacija koja oprašta, u kojoj težak rad i predanost rehabilitaciji može da vodi ka drugoj šansi i u kojoj greške iz prošlosti ne lišavaju pojedinca šanse da krene napred", rekao je savetnik u Beloj kući Neil Eglston u utorak.
Čelsa Mening formalno je bila Bredli Mening kada je više od 700.000 poverljivih vojnih dokumenata SAD predala Vikiliksu. Među njima je bilo i izveštaja sa ratišta u Avganistanu i Iraku i dokumenata Stejt dipartmenta.
Tužioci su tvrdili da akcije Meningove mogu da ugroze živote američkih vojnika.
Odbrana je odgovarala da je Meningova htela da obelodani ono što su nazivali istinom o američkom vojnom angažovanju, te da je većina informacija bila beznačajna za nekoga ko bi želeo da naškodi interesima Sjedinjenih Država.
Konfuzija oko pola
Mening je priznao odavanje dokumenata i reko da je to delimično učinjeno zbog konfuzije oko njegovog polnog identiteta.
On je opisao sebe kao ženu nakon što je osuđen, promenivši ime iz Bredli u Čelsi, saopštivši da planira da se podvrgne operaciji promene pola.
Meningovi advokati tvrdili su da je pokušala dva puta da se ubije i da bi skraćenje kazne "prilično bukvalno moglo da spase život Čelsi".
Zvaničnik Bele kuće rekao je da je Obamina odluka bazirana na činjenici da je kazna Meningovoj od 35 godina mnogo duža nego kazne na koje su osuđeni oni koji su počinili slična krivična dela.
Asanžova reakcija
Vikiliks je nazvao skraćenje kazne Meningovoj "pobedom". Osnivač Žulijan Asanž rekao je da je "hrabrost i posvećenost" svakoga ko je učestvovao u kampanji za Meningovu učinio "nemoguće mogućim".
Ali, neki republikanski kongresmeni su besni zbog toga što će Meningova uskoro biti slobodna.
Predsednik Predstavničkog doma Kongresa Pol Rajan nazvao je to "nečuvenim", tvitujući da je "izdaja Čelsi Mening stavila živote Amerikanaca u rizik" i da je "odala neke od najosetljivijih tajni nacije".
On je optužio Obamu da je uveo opasan presedan.
Senator iz Alabame Tom Koton rekao da je bi Meningova trebalo da bude tretirana kao izdajnica, a ne kao mučenica.
Pomilovan i Kartrajt
Među onima koje je predsednik Obama pomilovao nalazi se i marinac, bivši zamenik šefa združenog generalštaba, general Džejms Kartrajt.
On se bio izjasnio krivim u oktobru na optužbe da je lagao federalne istražitelje o curenju poverljivih informacija o američkim sajber napadima na iranska nuklearna postrojenja.
Detalji su objavljeni u knjizi reportera Njujork tajmsa Dejvida Sangera.
Kartrajt je čekao na izricanje presude. Federalni tužioci tražili su da bude osuđen na dvogodišnju kaznu.