U ponoć počinje predizborna tišina u Srbiji, do kada stranke i koalicije koje učestvuju na izborima 24. aprila mogu da se bave predizbornim aktivnostima.
Opšta ocena posmatrača je da u izbornoj kampanji osetno nedostaju konkretne politike, jasne političke poruke i javno dostupni predizborni programi.
Na terenu su uglavnom viđene liderske kampanje, sa jako malo prostora za debatu i dijalog.
Zabeleženi su i slučajevi falsifikovanja potpisa izjava birača koji su podržali određene liste, korišćenja javnih resursa u stranačke svrhe kao i navodi o kupovini glasova i pritiscima.
Izazovu da iskaže svoju stranačku boju i to tik pred izbore nije mogao da odoli ni šef države.
Povodom učešća Tomislava Nikolića na predizbornom mitingu SNS u Kragujevcu, uprkos tome što je zamrzao stranačku funkciju kad je postao predsednik države, Raša Nedeljkov iz Posmatračke misije “Građani na straži” za RSE kaže da ne postoji regulativa koja bi zabranila predsedniku Srbije da učestvuje u izbornoj kampanji.
“Tačno je da je on u skladu sa nekim demokratskim pravilima i običajima zamrzao svoj stranački mandat, ali očigledno je da u ključnim trenucima poseže za potezima za koje misli da će pomoći opciji koja ga je, u stvari, i dovela na poziciju predsednika države”, kaže Nedeljkov.
A, Nikolić, koga je Aleksandar Vučić totalno marginalizovao u kampanji, na predizbornom mitingu SNS u Kragujevcu poručio je:
“Danas želim svima jasno i glasno da kažem da želim da pobedi Srpska napredna stranka na ovim izborima”.
Kupovina glasova
Raša Nedeljkov kaže da su njihovi posmatrači zabeležili i slučajeve spajanja funkcionerske i stranačke kampanje, korišćenja javnih resursa u stranačke svrhe kao i navode o kupovini glasova i pritiscima.
“Ovaj predizborni proces obeležila je i funkcionerska kampanja, naročito na lokalu, kada se koriste javni resursi, kada se u stranačkom interesu grubo zloupotrebljavaju funkcije u javnim preduzećima ili kada lideri opština i gradova koriste svoje pozicije kako bi promovisali svoju stranku ili koaliciju. To nije nešto što se može reći samo o jednoj političkoj opciji, to je nešto što je prisutno u svim okruzima u Srbiji. To je, dakle, trend koji pokazuje da ne postoje snažni mehanizmi koji bi sprečili aktivno učestvovanje funkcionera u kampanji.Dakle, to su slučajevi koji odslikavaju neravnopravnu kampanju, u kojoj ukoliko ste u vlasti imate više resursa i ti su se resursi obilato koristili u različitim delovima Srbije od strane različitih aktera”, navodi Nedeljkov.
A tenzije su pred sam kraj kampanje veoma visoke. Opoziciona Demokratska stranka tvrdi da aktuelna vlast namerava da pokrade izbore, a kao dokaz navode „pozive za glasanje sa lažnim prebivalištima“, dok vladajući naprednjaci, to nazivaju lažima i pokušajem uznemiravanja javnosti.
Predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević, tim povodom je izjavio da na regularnost izbora ne mogu da utiču imena preminulih osoba, stranih državljana ili duplo upisanih birača, ukoliko se još nalaze u biračkom spisku.
"Izborni cenzus se ne određuje prema ukupnom broju birača nego na osnovu broja onih koji su glasali, koji su se potpisali u izvod iz biračkog spiska i uzeli glasački listić", rekao je Đurđević za lokalne medije.
On je naveo i da su optužbe opozicije o mogućim mahinacijama, imenima mrtvih u spiskovima i promenama prebivališta "čiste spekulacije povodom žalbi pojedinih građana da su dobili pozive za glasanje na ime osoba koje ne postoje na toj adresi“.
I politički direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Đorđe Vuković, za RSE kaže da nema indicija da se pokušava krađa izbora na državnom nivou.
“Često u politici postoji ono što se zove ‘strategija za veče i dve strategije za ujutru’. Tako mi se sada čini ova strategije oko krađe na izborima, ali ne treba zaboraviti da je ta strategija imala veliki uspeh kada ju je primenjivala SNS“, kaže za RSE politički direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Đorđe Vuković.
Pre četiri godine, naime, između dva kruga izbora, Srpska napredna stranka je podnela krivične prijave protiv NN lica zbog krađe glasova. Nadležno tužilaštvo je prijavu odbacilo, naprednjaci su uspeli da postignu dogovor sa socijalistima o formiranju Vlade, Nikolić je pobedio na predsedničkim izborima, a džak sa listićima javnost je zaboravila.
“Kao i pre četiri godine tako i danas mi možemo da govorimo o sledećim stvarima: da mi imamo neuređenu državu, da u neuređenoj državi ima milion propusta i da se tih milion propusta vidi najčešće u onom što je svima značajno, a to su izbori. Dakle, mi sad možemo na milion mesta da nađemo šta su sve propusti u izbornom procesu, ali je jako teško napraviti takav okvir u kome ćemo moći da kažemo da je neko, pre svega iz redova izvršne vlasti, organizovano od strane države to sprovodio. Nisam, dakle, siguran da za to imamo ozbiljnih indicija, niti da to možemo bilo čime ozbiljnije dokazati. Dakle, govorim to i 2012. i 2016. godine”, ističe Vuković.
Falsifikovane liste
U međuvremenu, epilog dobija afera sa falsifikovanim listama. Policija je saopštila da je podnela krivične prijave protiv dve osobe zbog sumnje da su falsifikujući pečat Osnovnog suda u Šapcu, overile više falsifikovanih izjava birača za podršku izbornih lista dve stranke. Predsednik RIK-a, Dejan Đurđević, za RTS je tim povodom rekao:
“To jeste jedna od karakteristika ovog izbornog procesa. To se nije dešavalo ranije, ili se nije dešavalo u toj meri, da više od 15000 izjava birača koji podržavaju izbornu listu bude falsifikovano. Neformalna saznanja koja mi posedujemo jesu da su predstavnici tih lista zvani na razgovor u policiji i danas smo mogli pročitati u medijima da su protiv nekih od njih podnete i krivične prijave”, kaže Đurđević.
Inače, što se tiče same predizborne kampanje koja se u ponoć završava, Vuković iz CESID-a ocenjuje da se ona po svojoj korektnosti, odnosno nekorektnsoti, nije preterano razlikovala od prethodnih.
"Dugo kod nas u Srbiji ta politička kultura odiše nekorektnošću. Nisam ni očekivao da će ova izborna kampanja da bude nešto spektakularno pristojna, ali takođe, s druge strane, nije ni spektakularno nepristojna. Dakle, sve ovo bar za sada nije značajno odudaralo od onoga što jesu bili neki pređašnji izborni procesi, ali, generalno, vlada jedna demokratska nekultura“, zaključuje Vuković.
Predizborna tišina trajaće do nedelje u 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta i do kada je zabranjena izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje procene izbornih rezultata.
Na sam dan glasanja, u nedelju od sedam do 20 sati, dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava. Tokom izborne tišine dozvoljeno je i emitovanje informacija o izlaznosti građana i spotova nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija u kojima se građani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju.
Dok je na snazi izborna tišina, na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje ponavlja.