U iščekivanju zakona koji treba da reši problem građana zaduženih u švajcarskim francima, a čije rešavanje je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je posle razgovora sa dužnicima najavio je da će uskoro biti donet leks specijalis, predstavnici Udruženja CHF Srbija, koji protestuju duže vreme, kažu da je rešenje vrlo blizu.
Članica Upravnog odbora Udruženja Jelena Pavlović kaže da zakon, koji će izvesno biti donet, nikome neće našteti, i navodi da postoje još dve tačke o kojima se pregovara, ali o kojima nije iznosila detalje.
Ona je u izjavi za Glas Amerike navela da je ovo udruženje podnelo Vladi zakon o “dinarizaciji” svih kredita, jer kako kaže, oni “veruju da u Srbiji, gde je dinar zakonsko sredstvo plaćanja, ne treba da postoji strana valuta kao indeks za obračun jer je dinar 18 godina stabilna valuta”. Pavlović kaže da očekuje da se Vlada Srbije sutra oglasi povodom ovog problema.
Pavlović je rekla da je Udruženje građana zaduženih u švajcarskim francima CHF Srbija danas zakazalo konferenciju za novinare jer se mislilo da će biti objavljena konačna verzija zakona, ali da se još radi na usaglašavanju i "međusobnim popuštanjima".
Kako je navela Pavlović, zakon neće nikoga prisiljavati da pristupi konverziji.
"Smatramo da je to važno. Konverzija će biti mogućnost, a ne obaveza", rekla je Pavlović i naglasila da zakon neće biti "farsa", te da veruje da neće nikoga ošteti, a da će širokom krugu dati benefite.
Kako je rekla Pavlović "koplja se lome" o tome da li treba polemisati u vezi sa nečim što je u domenu suda.
"Mi stojimo na stanovištu da ne sme", rekla je Pavlović i naglasila da niko ne može da ukine ili ublaži stav Vrhovnog kasacionog suda koji je zauzeo stav da je valutna klauzula ništava.
Navela je da se dosta razgovaralo o otpisu duga, te da bi optis mogao da iznosu i 38 odsto.
Što se tiče “dinarizacije” svih kredita, Pavlović kaže da je mišljenja da je to jedna od boljih ekonomskih mera koju Srbija može da sprovede i navodi primer Islanda.
“Island je bio prva zemlja koja je 2010. godine utvrdila da su indeksirani krediti svi nezakoniti, ali da su devizni zakoniti. Ono što se desilo posle toga je da je kreditni rejting zemlje porastao,” navodi Pavlović.
Na primedbu da će rešenje o kreditima u švajcarcima pasti na teret poreskih obaveznika Srbije, Pavlović kaže:
“Mi kao udruženje, kao kosrisnici ovih kredita nikada nismo tražili ni jedan jedini dinar da država izdvoji za rešenje ovog problema. Mi smo samo tražili stav Vrhovnog kasacionog suda i ništa više. Mi se nismo obraćali ni Vladi sa predlogom zakona kojim bi država morala da plaća bankama. Banke su te koje traže od države da im nešto za uzvrat da, odnosno da im nešto plati,” kaže Pavlović.