Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) do 1. oktobra ove godine sprovodi akciju legalizacije i registracije oružja. Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević u razgovoru za N1 televiziju kaže da ono što zabrinjava je to što se smanjuje trend prikupljenog oružja.
Vlasnici oružja (fizička i pravna lica) mogu da predaju oružje i municiju u najbližoj policijskoj upravi ili stanici, bez dokazivanja porekla oružja i municije i neće odgovarati za neovlašćeno nabavljanje i držanje oružja, naveo je MUP.
U saopštenju je precizirano da tokom ova četiri meseca legalizacije fizička i pravna lica mogu registrovati oružje za koje ne poseduju odobrenje MUP-a Srbije.
TV N1 navodi podatke Vašington posta iz 2016. godine,prema kojima je u slovenskim zemljama na prvom mestu Srbija sa 37,8 komada oružja na 100 stanovnika, slede je Makedonija i Crna Gora.
Od 1992. do danas MUP sproveo sedam legalizacija oružja u kojima je prikupljeno oko 200.000 komada oružja, podseća Đorđević.
"Ali ono što zabrinjava je da se smanjuje trend prikupljenih oružja i prošle godine je prikupljeno svega 1.410 komada," kaže Đorđević.
Ono što se sigurno zna je da u Srbiji postoji blizu milion komada legalnog oružja, ali i da su procene različite -MUP izlazi sa podacima da je reč oko 200.000, dok druge organizacije navode da je više od 900.000 komada oružja u Srbiji, objašnjava Đorđević.
Đorđević smatra da kampanja prikupljanja oružja nije dovoljno agresivna, a treba da se iskoristi i da se podigne bezbednosna kultura građana.
On navodi da su pooštreni kriterijumi za dobijanje i nošenje oružja, ali da je i dalje veliki broj ilegalnog.
Kao glavni razlog za legalizaciju oružja građani navode osećaj sigurnosti, kaže Đorđević.
Danijela Spasić, autorka projekta "Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika" Centra za istraživanje javnih politika, kaže da se, kad je reč o porodičnom nasilju, poslednjih godina dešava da se umesto vatrenog oružja koriste druga sredstva, poput noža na primer.
"Istraživanje pokazuje da se u proteklih pet godina desilo 170 ubistava, od toga 57 vatrenim oružjem. Ali prisustvo vatrenog oružja jeste, uslovno rečeno, olakšavajuća okolnost za nasilnika," kaže ona.
Otprilike polovina ubistava je izvršena legalnim oružjem, a ako se gleda s rodnog aspekta, samo pet odsto žena u Srbiji legalno poseduje oružje, odnosno 95 odsto legalnih vlasnika oružja su muškarci, navodi Spasić.