Postrojenja za preradu vode iz kanalizacije najčešće samo filtriraju i hemijski prečišćavaju tu vodu pre nego što je ispumpaju u najbližu reku, jezero ili more. Ali najnovija tehnologija pretvorila je neke od tih postrojenja u zelene fabrike koje izdvojenu materiju pretvaraju u korisne proizvode. Ekipa Glasa Amerike posetila je nedavno jedno takvo postrojenje u okolini Vašingtona.
Blu plejns je najveće takvo postrojenje na planeti u kome se dnevno prečišćava milijardu i 400 miliona litara kanalizacione vode. Ta voda bogata je azotom i drugim hranljivim materijama koje po zakonu moraju da se izdvoje pre nego što se voda ispusti u reku Potomak. Generalni direktor vašingtonskog vodovoda i kanalizacije Džordž Hokins kaže da i otpadne vode imaju svoju vrednost.
„Znamo da ljudi kupuju hranljive materije. Stoga je pitanje kako da ih izdvojimo iz vode koju prečišćavamo i ponovo ih upotrebimo zbog njihove vrednosti“, kaže Hokins.
U Blu plejnsu je u toku projekat vredan 4 milijarde dolara kojim će biti obustavljeno odlivanje hranljivih materija i sprečeno prelivanje otpadne vode posle kiša, dok će se čvrste materije prerađivati u ogromnim kotlovima, kaže šef odeljenja za čvrste materije, inženjer Kris Piot.
„Mikrobi u kotlovima razlažu organske materije i ispuštaju metan koji se prikuplja i sagoreva u turbinama za proizvodnju struje“, kaže Kris Piot.
Taj proces obezbeđivaće oko jedne trećine goriva za elektranu kaže Piot, dok će ostatak prerađenih čvrstih materija biti prodat kao poljoprivredno đubrivo.
„Ako ga budemo mešali da izgleda kao baštenska zemlja mogli bismo da ga prodajemo kupcima, što bi donosilo zaradu, obezbeđivalo zemlju za bašte i sprečavanje erozija i za sađenje drveća“, kaže Kris Piot.
Ovu tehnologiju primenjuju mnoge bogate zemlje, ali i zemlje u razvoju kao što je Gana, u kojoj se odvija sličan probni projekat. U Africi kanalizaciona voda često završava u otvorenim basenima. Kotlovi za preradu rešavaju taj problem i mogu da donesu unosnu zaradu, kaže Amit Pramanik, inženjer ekologije iz Istraživačke fondacije za ekologiju vode.
„Da li može da se izdvoji i upotrebi za grejanje ili kuvanje? I dalje – mogu li na njoj da se gaje jestive biljke? Da li možete da izdvojite azot i fosfor i poboljšate prinose?, pita Amit Pramanik.
Ono što je važno za lokalne zajednice su mogući prihodi, kaže Pramanik.
„Ako zajednicu uključite u to od početka, i ona to uvidi, preuzeće upravu nad tim“, kaže Pramanik.
Pramanik zaključuje da u čitavom svetu ovakve zelene fabrike imaju smisla radi lokalne ekonomije, radi zdravlja stanovništva i radi očuvanja prirode.
Blu plejns je najveće takvo postrojenje na planeti u kome se dnevno prečišćava milijardu i 400 miliona litara kanalizacione vode. Ta voda bogata je azotom i drugim hranljivim materijama koje po zakonu moraju da se izdvoje pre nego što se voda ispusti u reku Potomak. Generalni direktor vašingtonskog vodovoda i kanalizacije Džordž Hokins kaže da i otpadne vode imaju svoju vrednost.
„Znamo da ljudi kupuju hranljive materije. Stoga je pitanje kako da ih izdvojimo iz vode koju prečišćavamo i ponovo ih upotrebimo zbog njihove vrednosti“, kaže Hokins.
U Blu plejnsu je u toku projekat vredan 4 milijarde dolara kojim će biti obustavljeno odlivanje hranljivih materija i sprečeno prelivanje otpadne vode posle kiša, dok će se čvrste materije prerađivati u ogromnim kotlovima, kaže šef odeljenja za čvrste materije, inženjer Kris Piot.
„Mikrobi u kotlovima razlažu organske materije i ispuštaju metan koji se prikuplja i sagoreva u turbinama za proizvodnju struje“, kaže Kris Piot.
Taj proces obezbeđivaće oko jedne trećine goriva za elektranu kaže Piot, dok će ostatak prerađenih čvrstih materija biti prodat kao poljoprivredno đubrivo.
„Ako ga budemo mešali da izgleda kao baštenska zemlja mogli bismo da ga prodajemo kupcima, što bi donosilo zaradu, obezbeđivalo zemlju za bašte i sprečavanje erozija i za sađenje drveća“, kaže Kris Piot.
Ovu tehnologiju primenjuju mnoge bogate zemlje, ali i zemlje u razvoju kao što je Gana, u kojoj se odvija sličan probni projekat. U Africi kanalizaciona voda često završava u otvorenim basenima. Kotlovi za preradu rešavaju taj problem i mogu da donesu unosnu zaradu, kaže Amit Pramanik, inženjer ekologije iz Istraživačke fondacije za ekologiju vode.
„Da li može da se izdvoji i upotrebi za grejanje ili kuvanje? I dalje – mogu li na njoj da se gaje jestive biljke? Da li možete da izdvojite azot i fosfor i poboljšate prinose?, pita Amit Pramanik.
Ono što je važno za lokalne zajednice su mogući prihodi, kaže Pramanik.
„Ako zajednicu uključite u to od početka, i ona to uvidi, preuzeće upravu nad tim“, kaže Pramanik.
Pramanik zaključuje da u čitavom svetu ovakve zelene fabrike imaju smisla radi lokalne ekonomije, radi zdravlja stanovništva i radi očuvanja prirode.