Sjedinjene Države pažljivo proučavaju novi pakt o međusobnoj odbrani između Rusije i Severne Koreje, za koji Vašington veruje da bi mogao da pomogne Pjongjangu u nuklearnim i programima razvoja raketa dugog dometa. Ima znakova tenzija između Severne Koreje i njenog dugogodišnjeg saveznika Kine, nakon potpisivanja sporazuma.
Zabrinutost Kine
U obraćanju o američkoj strategiji u Indo-Pacifiku na Savetu za spoljne odnose u ponedeljak, zamenik državnog sekretara Kurt Kembel rekao je da je Kina verovatno zabrinuta da će Severna Koreja biti ohrabrena na provokacije koje bi mogle da dovedu do krize na severoistoku Azije.
„Mislim da je pošteno reći da je Kina pomalo zabrinuta zbog onoga što se dešava između Rusije i Severne Koreje. Nagovestili su nam to u nekim od naših kontakata, a možemo videti neke tenzije u vezi sa tim“, rekao je Kembel.
Kembel je rekao da je razgovao sa južnokorejskim zvaničnicima u nedelju uveče o sledećim koracima.
„Verujemo da postoje debte o tome šta Severna Koreja ima od sporazuma sa Rusijom i da bi to moglo biti povezani sa njenim nuklearnim planovima za razvoj raketa dugog dometa“, rekao je on.
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje posetio Pjongjang prvi put posle više od 20 godina. Američki zvaničnici su rekli da iako postoje ograničenja za njihovo partnerstvo, to se ne može zanemariti.
Drugi čovek Stejt departmenta takođe je izrazio zabrinutost zbog podrške Kine i Severne Koreje naporima Rusije da obnovi odbrambenu industrijsku bazu.
Tenzije u Južnom kineskom moru
Kembel je rekao da je Vašington uputio demarš kineskim zvaničnicima nakon, kako je rekao, vojnih provokacija Pekinga u Južnom i Istočnom kineskom moru i u blizini voda oko Drugog Tomasovog plićaka, poznatog kao Renai Điao u Kini i Ajungin na Filipinima.
Prema pravno obavezujućoj odluci Međunarodnog tribunala iz jula 2016. godine, Drugi Tomasov plićak se nalazi u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Filipina, a Kina nema pomorskih prava u tim vodama. Peking je odbacio tu presudu.
„Filipini su veoma oprezni u ovom trenutku. Oni ne traže krizu sa Kinom. Oni traže dijalog, žele razgovore i da Sjedinjene Države budu svrsishodne sa drugim saveznicima i partnerima u vezi sa našim ciljevima održavanja mira i stabilnosti i da pošalju vrlo jasnu poruku", naveo je Kembel.
Međutim, izbegao je da kaže da li će se Vašington pozvati na sporazum o međusobnoj odbrani sa Manilom.
"Neću da javno spekulišem. Mogu samo da kažem da smo stalno na najvišem nivou isticali njegov značaj i važnost za ove situacije", rekao je on.
U telefonskom razgovoru sa filipinskom podsekretarom spoljnih poslova Marijom Terezom Lazaro prošle nedelje, Kembel je ponovo potvrdio da se član IV Ugovora o međusobnoj odbrani Sjedinjenih Država i Filipina iz 1951. proširuje na oružane napade na filipinske oružane snage, javna plovila ili avione bilo gde u Južnom kineskom moru, prema Stejt departmentu.