Američka ekonomija je u recesiji, objavio je Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER), čime je označen kraj najduže ekonomske ekspanije u istoriji zemlje.
NBER je, kako objašnjava finansijski vebsajt Market Voč, privatna istraživačka grupa koju predvode glavni ekonomisti zemlje a odavno se smatra zvaničnim arbitrom u proceni kada počinju i završavaju određeni poslovni ciklusi.
Odbor NBER-a saopštio je da je recesija počela u februaru. Prema širokoj definiciji ovog biroa, recesija je "pad ekonomske aktivnosti koji traje duže od nekoliko meseci."
“U odlučivanju da li da proglasi recesiju, odbor procenjuje obim i trajanje smanjenja ekonomske aktivnosti kao i to da li se pad prijavljuje duž različitih sektora. Odbor prepoznaje da su pandemija i odgovor u domenu javnog zdravlja rezultirali padom koji ima drugačiju karakteristiku", saopštio je Nacionalni biro za ekonomska istraživanja.
Organizacija navodi da je bruto domaći proizvod u Americi pao po godišnjoj stopi od 4,8 procenata u prva tri meseca godine, a nezaposlenost skočila sa 3,5% iz februara na 14,7% iz aprila, da bi u maju opala na 13,3 odsto.
Neki ekonomisti predviđaju da će trenutna recesija biti kratka, kako se ekonomska proizvodnja bude povećavala a poslovi ponovo počeli da se otvaraju.
Međutim, optimizam je prigušen zbog mogućeg povratka koronavirusa. Ukoliko se to dogodi, kako navode, biće potrebno više od dve godine da se američka ekonomija vrati na nivoe pre Kovida-19.
Istovremeno, sumorne vesti stižu iz Svetske banke, koja predviđa da će se globalna ekonomija smanjiti za 5,2% ove godine, što bi značilo najdublju recesiju od kraja Drugog svetskog rata.
Svetska banka navodi da bi zbog pandemije i ekonomske krize milioni ljudi širom sveta mogli da potonu u ekstremno siromaštvo.
