Može li se Zapadni Balkan približiti Zapadu ako se vlasti deklarativno zalažu za članstvo u EU i NATO-u, dok u praksi pokazuju suprotno i koliki je prostor otvoren za zapadne rivale u regionu? To je bila jedna od tema na panelu "Zapadni Balkan: Upravljanje izazovima" na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, na kojem su učestovali eksperti iz SAD i Evrope, kao i pripadnici civilnog sektora iz regiona.
Dogovor sa Grčkom nije samo potvrdio zapadnu orijentaciju Makedonije, već i pokazao da promene moraju da vode lokalni lideri. Što nije sluačaj u ostalim zemljama čije vlasti ipak imaju podršku Zapada, upozorio je profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.
"Glavni problem su nedemokratske vlade koje ne žele iskreno da zemlje uvedu u EU i NATO, iako govore da to žele. Nisu zainteresovane za pridruživanje Zapadu u smislu vladavine prava i dobrosusedsih odnosa. To se vidi na primeru Srbije i Kosova čiji lideri govore o tome koliko se međusobno mrze i to ističu kao dobru stvar."
Profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server ipak smatra da se mora uzeti u obzir i kakve su alternative aktuelnim vlastima u regionu.
"SAD i EU bi podržale održivu alternativu vlasti, ali je problem to što je u Srbiji opozicija sastavljena od različitih grupa, od kojih su neke veoma sporne. U Crnoj Gori se opozicija protivi člastvu u NATO-u, a opozicija na Kosovu se protivi nezavisnosti i želi pripajanje Albaniji"
Pogrešno je opoziciju u Srbiji smatrati nedemokratskom, rekao je Srđan Cvijić iz Fonda za otvoreno društvo i konstatovao da vlast ima te karakteristike uprkos evropskoj orijentaciji.
"Rušenje svih nezavisnih institucija korak po korak, apsolutno potpuni nedostatak medijskih sloboda i što je najgore u svemu polarizacija društva koja proizilazi iz nespremnosti vlasti da se upusti u dijalog sa građanima i opozicijom"
Iako je Crna Gora punopravna članica NATO-a i najviše od svih je odmakla u pregovorima sa EU – na protestima se traže slobodni izbori i vladavina prava.
"To što je Crna Gora odmakla u procesu evroatlantskih integracija ne odražava se na stanje vladavine prava. Sve što smo u tom procesu postigli odnosi se na veliki broj zakona, strategija, tehnički je napredak, nema suštinskog napretka, ta unapređena regulativa nema nikakve rezultate u praksi", kaže Jovana Marović iz organizacije "Politikon" iz Crne Gore.
Odsustvo zapadnog uticaja ostavlja prostor Kini i Rusiji - sa kojima lokalne vlasti ne odbijaju saradnju, zaključuje Siniša Vuković sa Univerziteta Džons Hopkins.
"Dok god postoji neka vrsta ambivalentnosti u društvu, među političkim elitama, da mogu flertovati sa tim nuspojavama saradnje sa trećim stranama na uštrb jačanja vladavine prava, zakonitosti određenih odluka i uopšte liberalnodemokratskih težnji - to je ono što zaista ne ostavlja utisak da su oni iskreno namerili da idu ka Zapadu i njegovim vrednostima"
Na panelu je zaključeno da je potrebno da sa Zapada dođe i jasnija kritika na račun vlasti na Zapadnom Balkanu.
